Bogoslovlje

виша манифестација живота логично je допусти™, да она матер и ja, која гради органске ћелије, у исто време образује и наш дух“. У вези са овим излагањем писац на стр. 8. каже: „Ми знамо, да душа потиче из тела и да заједно образују нераздвојну целину“. На стр. 10. писац, наводно у сагласности са науком, тврди да je први човек био плодојед. Међутим ова хипотеза није апсолутно доказана, напротив оправдано се мисли, да се први човек (Адам) и гьегово потомство хранили и месном храном, с обзиром на I. Мој. 9,3., где се каже: „Што се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву“ (реч je о Hojy и његовим синовима). Озо потврфује и учени римокатолички моралиста Dr, О. Schilling речима: „Неоснована je тврдња, да Св. Писмо забрањује анималну (мрсну) храну и да захтева вегетаријанствп, jep се придаје (признаје) друго значење речима Божијег благослова, који je дат на почетку човечанске историје, и свакако да je човек доцније изричито упућен на употребу месне хране (I. Мој. 9,3.). Специјално пак речи пророка Исаије 66, 3.: „Ко коље вола, то je као да убије човека“, означавају као лицемерно салю осећање онога, који жртвује у ондашње време, уколико дотични само привидно Бога поштује, а у унутрашњости гаји осећање убицй". (Lehrbuch der Moraltheologie, Dr. О. Schilling, 11. Bd., München 1928. стр. 10.). —На стр. 11. писац лшого хвали философа Питагору и његове следбенике због вегетаријанства. Мефутим „потпуно уздржавање од меса (вегетаријанизам) јавља се тек код доцнијих питорејаца, челгу je био тај узрок, што су живот човјека и животиње сматрали идентичним, те да и оне имају једнако право на живот као и људи“ (Историја филозофије, Л. Поповић, књига прва, Цетиње 1902. стр. 29. —30.). А чувени енглески научник Dr. Westermarck о овом питању слично вели: „У Грчкој су се противили убијању и једењу животиња питагорејци, пошто и животиње имају право, како пише Диоген Лаерције, да живе у заједници са људшма, или пак зато, што по њиховом (питагорејском) учењу душе умрлих људи путују у животиње (Ursprung und Entwickelung der Moralbegritfe, Dr. E. Westermarck (deutsch von L. Kätscher), Leipzig 1909. стр. 276). На стр. 12. писац нарочито хвали Буду и његово учење, особито с обзиром на однос будиста прелга животињама, као и због њиховог вегетаријанства. „Будиете су постигли“, каже г. Костић, „једно више духовно са-

Богословље