Bogoslovlje

вршенство него Еврошъани“. За побијање ових очигледних нетачности упућујемо читаоце на расправу потписаног (Будизам и Хришћанство), која je отштампана у Гласнику српске православие Патријаршије, Срем. Карловци 1923., нарочито на бројеве 13. и 14. На истој 12. страни писац ничим не потврђује своју погрешну тврдњу: „Први хришћани, који су имали иста схватања о животу као и будисти и неговали љубав према свему живоме, били су вегетеријанци и хранили су се само плодовима и бшьем“. Без коментара наводимо и речи из стр. 13., где се каже: „Нећемо улазити у дух Јеванђеља, али ако Исус пре две хиљаде година није забранио својим следбеницима да једу меса, значи ли да je човечја мисао после двадесет векова остала на истом степену и да није никако еволуирала? Нема сумње, да je Исус, који je био оличавање највишег алтруизма, дао много човечанству, али ипак, ми данас не можемо да останемо там о, где je он свршио пре толико времена. Човечји дух стално се креће и развија, то je природни закон; у својој тежњи да се усаврши он тражи нова средства, која би га освежила и ојачала“. На стр. 23. писац je и сувише ригорозан према човеку, напротив у Св. Писму се јасно вели, да се човек (микрокосмос) као разумно-слободно створење разликује од неразумие животиње, шта више каже се, да je човек створен по образу и подобију Божјем и да je одређен од Бога за господара природе (1 Мој. 1, 26.—30.). На стр. 33., 34., 48. и 52. писац отворено заступа начела Дарвинове теорије, а на стр. 52. повлађује чак и некој врсти тако-зване метемпсихозе (сеоба душа, по учењу многих и у тела животиња). Због свих свих побројаних екстрема, погрешака чак и заблуда књига г. Костића не може се препоручити са гледишта хришћанске етике, као ни специјално са гледишта моралног учења наше православие цркве.

С.Сшанковић

Sudbin a žene * Kriza seksualne etike, Dve sociološke študije, Dr Julka Chlapec Djordjevič, Ljubljana 1930. str. 79. У данашњем послератном морално-социјалном превирању истине ce својом агилношћу и феминистички покрет за еманципацију жене. Овај покрет, који je без сваке сумње у многом

Оцене и прикази