Bogoslovlje

извиру формирајући се под утицајима спољне природе под јачом или слабијом контролом разума. Али, ови утицаји су врло значајни, јер они имају главку тенденцију да прикажу остварење извесне идеје, у овом случају: месијанске идеје, било у прошлости или садашньости или будућности. Да, пак,, ови спољни утицаји могу варати и људској фантазији дати маха, извесно је. Историја месијанске идеје то довољно доказује. Јер, нико с нормалним умом не може веровати, да су сви ови описани спољни изражаји месијанске идеје били реални или да ће ce они некада баш тако реализовати, а нарочито нико не може веровати да су они још и истинити. Готама Буда je на пр. р еални изражај месијанске идеје, али није и истинит њен изражај, т. ј. Буда je историјска личност и изашао je свесно пред свет као његов спаситељ, али он није био истински спаситељ света;: Мардук, пак, није ни реални ни истинити изражај опште месијанске идеје, jep je он у свему митскога порекла. Само једна врста спољних утицаја, утидаја спољњег света, који су изазвани натприродним утицајем, не могу варати. Ти спољни утицаји на стварање истинскога изражаја месијанске идеје, иако су натприроднога порекла, подлежа испитивању и могућности утврђивања њихове реалности. Интелектуалац ових времена, ако стоји на земљишту атеизма ма у ком његовом облику, може спорити или не спорити реалност спољњег изражаја месијанске идеје, али никад неће признати и истинитост истог. Интелектуалац, пак, који стоји на земљишту теизма, т. ј. верује улич но г а Бога, творца и сведржитеља промислитеља, мора принципијелно да признаје и могућност истинског остварења не само спољњег изражаја него и сам е месијанске идеје. Док се појединцу, особито интелектуалцу, чини да му je могуће да се стави на неутрално земљиште при испитивању месијанскога проблема, дотле народним масама ретко се кад даје прилика да се ставе у исти положај и да објективно упоређују. Признање остварења месијанске идеје у највећем проценту почива на случају рођења у извесној религијској формацији. Само јако и енергично спољно мисионарство и унутрашње принципијелно отпадништво изззивају отступања у овоме. За апологију хришћанске месијанске идеје најзначајније je ово унутрашње и принципијелно отпадништво од вере по рођењу. Оно се јавља већ у овом првом питању: Да ли нисмо својим рођењем, које није од нас зависило, постали случајним члановима

129

Месијанска идеја код културних народа пре Христа