Bogoslovlje

јатељу треба чинити зло, па и осветити му се 1 ). Платон даље дели људе на три класс, при чему трећу класу (трговце, занатлије, земљораднике и робове) не само да подцењује, него их скоро и презире (Πολιτ. 11, 11. и 12; IX, 7.). Не признаје даље, такофе на више места у делу „о држави“, ни право личне слободе, ни приватну својину, ни породичан живот, шта више препоручује заједницу жена, деце и имања (могли би рећи да проповеда неки општи комунизам) 2 ). Дакле, сав приватан и јаван живот ценно je Платон искључиво са гледишта користи државе (најизразитији пример тако-званог социјалног утилитаризма). Аристотел, други велики грчки философ, има такофе много чега у свом морално-социјалном учешу, што се са гледишта правог морала мора осудит Тако н. пр. и Аристотел одобрава р о п с т в о (Πολιτικά 1., 2. 4. 5.; V, 4.; ’Ηθικά Νικομάχεια V, 10). Роба сматра Аристотел као и сваку другу ствар, άνδράποδον (mancipium), односно δργανον или κτήμα έμψυχον (Ήθικ. Νικομ. Πολιτ. I, 2. 4.). Не имајући правилан појам о Богу и односу људи према Њему, као што нису имали ни други грчки философи, Аристотел дозвољава неморалне слике, ако су ове тобож посвећене боговима (Πολιτ. VII, 17.) и т. д. У вези са излагашем морално-социјалних погледа философа Платона и Аристотела споменућемо и о породичном и државном животу код Грка по излагању црквеног историка С. v. Огe 11 i-a, који измефу осталог вели, да je муж код Грка био ослобофен од брачне верности; мефутим je грчка жена била најстрожије обавезна на чуваше брачне верности. Разврат са блудницама (т. зв. хетерама) био je у највећем јеку. Врло се често дешавало, да je социјални положај блудница (хетера) био повољнији од положаја брачних жена. Државни живот je готово редовно прецењиван на штету породичног живота. Породица се сматрала само за средство државе, да држава дофе до паметних људи и ратника. Из ових разлога васпитање деце није била ствар породице него државе 3 ).

1 ) Види: Die Feindesliebe in der antiken Welt und im Christentum, Dr M. Waldmann, Wien, 1902. стр. 42. Ljubav prema neprijatelju. Dr. F. Šimečki, Zagreb 1927. cip. 9.

! ) Сравни: Л. ПоповнН, ibid. стр. 85.—88. Dr. Zeller н D. Dr. Nestle, ibid. стр. 167 —172.

3 ) Allgemeine Religionsgeschichte, D. Dr. v. Creili, li. Bd., Bonn 1921 стр. 254. 255.

140

Богословље