Bogoslovlje

Ништа није било боље ни са морално-социјалним погледима римских философа. Ми ћемо и на овом месту споменути само два примера из којих се види, да се и код старих Римљана погрешно морално судило. Н. пр. код Римљана je философ Сенека важно као велики моралиста, премда je он у ствари био и рфав характер и неморалан човек, особито у сексуалном погледу. Највећи римски историчар К. Тацит (f с. 117. после Хр.), описујући детаљније убиство Јулије Агрипине, матере цара Нерона, вели, да je Сенека, као васпитач и саветник цара Нерона, одобравао цару Нерону гнусан чин, што je дао убити 59 год. своју рођену матер (Cornelii Taciti Annalum, lib. XIV. cap. 7. и 8.). Осим тога, Сенека као Стоик одобрава самоубиство и друго томе слично. Па онда, из излагања „о екстремима страсти“ од славног римског лесника Хорација (f 8. пре Хр.) види се, да je и ригорозни Като Цезарије (f 149. пре Хр.) имао такофе погрешна морална схватања, нарочито о сексуалном моралу, дозвољавајући омладини у извесним приликама чак и потајан блуд (G. Horatii Piaci Satirarum, lib. 1,, satira IL, v. 32. За ове и друге римске философе нечовечно ропство такофе je било једна сасвим природна друштвена установа и томе слично. Ова и сва друга погрешна морално-социјална схватања допринела су, да je и код Римљана било очајно морално-социјално сгање, специјално у Риму 1 ). Благотворан утицај принципа морално-социјалног учења Исуса Христа на философију, као и на културу и цивилизацију у опште. Осим многих других и ови горе наведени примери јасно сведоче, колико се по схватаньима старих грчких и римских философа далеко заостајзло иза свеопште Христове љубави и милосрфа (сравни; Лука 10, 30. битна чињеница. Но у вези са овом констатацијом истичемо да постоји врло велика разлика у морално-социјалном схватању и учењу измефу философа, који си живили и радили пре Хр. и философа, чији живот и рад спада у време од после Хр. Философи од после Хр. у својим морално-социјалним погледима и учењима су много сретнији, найме, морал им je стварно

О О жалосним моралним и социјалним приликама код старих Римљана специјално у Риму види опширније: Eintritt des Christentums in die Welt, W. Classen, Gotha 1930. стр. 192, 193. и 196. 199.

141

Главни принципы морално-социјалног учења Исуса Христа