Bogoslovlje

штва у оно време, на основу њихових морално-социјалних намела. Све то даље значи, да су морално-социјална намела старих грчких и римских философй у директној опреци са начелом свеопште хришћанске љубави (сравни: Лука 10, 3,—37;; Рим. 12, 10; Гал. 3, 28.; I. Сол. 4,9.; Петр. 3,8.; IL Петр. 1, 17,, као и код западног цркв. писца Лакта нци j а (| с. 330.) Institutiones divinae, lib. VI., cap. 11. и даље). „Тек je Хришћанство“, каже С. v. Creili, „могло да проповеда љубав према људима, пошто je објавило љубав Божију према човечанству 1 ). Морално-социјално учење најпознатијих незнабожачких религија. Све што смо рекли за морално-социјално учење напред споменутих грчких и римских философа, тиче ce још више и морално-социјалног учења свих незнабожачких религий. Пошто пак незнабожачких религија има много, то ћемо се ми дотаћи, у вези са насловом ове наше расправе, само учења најпознатијих незнабожачких религий, и то : К о н фучијеве религије, Браманизма, Будизма и религија старих Грка и Римљана. Пре свега, што се тиче Крнфучијеве религи je ваља напоменути, да кинески државник и моралиста Конфучије није био религиски оснивач и реформатор у правом смислу, јер он није био за време његова живота човек од релизе, него je тек после његове смрти оглашен за личност верског поштовања. За време његова живота он се односио према религији сасвим рационалистички, Његово интересовање било je сконцентрисано на моралу, а не на религији. БЬегов пак морал темељио се на уверењу, да je човечија природа по свои пореклу добра, и за њено усавршавање потребна je само паметна управа, а пре свега знање, нарочито марљиво изучавање старина 2 ). Морал je, дакле, природна појава. О некој те оно ми j и (о моралу, који потиче од Бога) нема ни говора. Следствено томе Конфучије цени вредност морала салю· са гледишта схватања човека и његове користи. Откуда потиче човек, и камо иде човек, то je изван граница ньегова размишљања. „О животу после слфти он се није изјашњавао 3 )“. Сейм

l ) D. Dr. С. v. Creili, 11. Bd., ibid. стр. 259,

3 ) Tiele’s Kompendium der Religionsgeschichte, Dr. N. Soderblom, Berlini 1912. cip. 72. 77.

3 ) Ibid. стр. 76.

144

Богословље