Bogoslovlje

ских писаца, проф. D-r A. Rohling, у својој књизи „Talmud-Jude“, излаже у врло црним бојама екстремну националност,. тесногрудост и шовинизам талмудистичких Јевреја, особито у одељку: „Искварено морално учење талмудистичких Јевреја“ 1 ). Ове кратке напомене о Новојудејству изнели смо у намери, да наше излагање буде јасније, с обзиром на везе измефу Старое Завета и Талмуда. Слично предаем учењу Старое Завета, ми се даље сусрећемо у Старом Завету и са друеим схватањима, која такофе далеко изостају иза принципа морално-социјалное учења Исуса Христа. Н.пр. у Старом Завету се према потреби одобрава освета (сравни; IV. Мој. 15, 30; 31, 2.; 11. Сам. 22,48.; псалми клетве: 9., 11., 36., 43., 55., 68., 69., 94., 109. и др.); право одмазде (ius talionis) по начелу: „око за око, зуб за зуб (11. Moj, 21, 22,—25.)односно „qualis culpa, talis poena“. Даље, и у Старом Завету се признавало ропство. Мефутим, с обзиром на тако-зване с у бот не (свака седма) и јубиларне (свака педесета) то дине на ропство се у Старом Завету еледало мноео човечније, неео код народs незнабожачких релиеија, као и код ерчких и римских философа 2 ). У вези са питањем ропства и положа) жене je у Старом Завету потчињен. У породичним а особито у ерафанским правима жена није била равноправна са својим мужем, што се види по уважењу брака, који у Старом Завету није био тајна. Брак, и ако je заснован на првобитном блаеослову Божијем (1. Moj. 1,28.; 9,1.), ипак je сматран више као ерафанска установи, уеовор измефу мужа и жене, односно њихових родитеља, који се склапао и куповином. Уз моногамију дозвољавала се и полигамија 3 ). Ово и све друго напред речено стоји у тесној вези са фактом, да се у Старом Завету обраћала већа пажња на спољашна дела (летали ост), a мање на унутарнье мисли и жеље (моралност).

Berlin 1393. стр. 6. Das Wesen des Judentums, D-r J; Goldschmidt, Frankfurt a. M. 1907, стр. 8., 45., 49., 51. и 183. Das Wesen des Judentums, L. Baeck, Frankfurt а. M. 1923. стр. 16.—17. и 247.

') Prof. D-r Aug. Rohlings. Talmud-Jude, (немачки превод ca француског од С. Paasch-a). Hamburg 1890. стр. 69. —74.

2 ) Види опширније: Biblische Arhäologie, D-r P. Schegg u. Dr В. Wirthmüller, Freib. im Br. 1887. стр. 573. —576. и 563. -660. Alterthümer der Bibel, Dr В. Schäfer, Münster 1891. стр. 187. —191. и 241. —242.

3 ) P. Schegg и J. B. Wirthmüller, ibid. стр. 615.—616. и 635.—653. Schäfer, ibid. стр. 235. —239.

151

Главни принципи морално-содијалног учења Исуса Христа