Bogoslovlje

Торе, и Метатрона главара (гледања) лица, предаде Мојсије Елиезеру а Елиезер Пинехас-у (Финес) своме сину, који je био велики и изванредни свештеник“ 1 . За четрдесетодневног бављења на небу, знао јеМојсије тачно, по равинској традицији, када je дан, а када je ноћ. Rabbi Behaj уз речи Изласка 34, 28. вели овако: „у Мидрашу стоји за речи: „И Мојсије оста код Господа четрдесет дана и четрдесет ноћи“ (Изл. 34, 28.), откуд je знао Мојсије када je био дан а када ноћ. Када га je Свети, да je благословен, учио писаном закону („к е sehaja haqqodes, barukh hu, melammedo torà sebik e tav“), знао je да je дан. А када би га поучавао усменој Тори („uk'selammedo torà seb e 'al pê “), знао je да je ноћ; jep су дан и ноћ једнаки пред Светим, да je благословен, као што се вели: „и светлост остаје код њега“ (Дан. 2, 22.), jep je и писано: „ни мрак неће замрачити од тебе“ (Псал. 138, (139). 2 Но Бог није Мојсију само дао писмену и усмену Тору, него му je открио и шта ће током векова ново створити побожни научници, 3 па чак и оно што ће да пронађе гдекоји талентовани ученик. 4 Али се то мишљење не може одржати, да je Бог дао на Синају усмену Тору, и да сва она потече од Мојсија. Против тога говори чињеница што се то нигде не спомиње у Старом Завету, нити се може навести које место у Старом Завету које би говорило томе у прилог или га могло доказати. А уз то, и најновија критика Петокњижја, која не признаје ауторство Мојсијево за цело Петокњижје, не говори томе у прилог. То се може закључити и из погрешности талмудске хронологије, по kojoj je временски размак од поновног зидања другог храма до пада перзиске власти (516—331. пре Хр.) само 34 године а не 185, тј. да се заборавило 151 година (R. Jose у Aboda Zara 9а), као и из мањкавости традиционалног ланца поколеньа (Abot. I.) 5 Но, као што смо видели, мора се узети, и без сваке je сумње, да се и пре вавилонског ропства (586. пре Хр.) тумачио закон (Тора) по школама. Могуће je, свакако, да га

1 Исп. текст код Eisenrnenger-a: Endecktes Judenthum 1711. 1 Bd. стр. .307. Сличая се садржај налази и у Талмудском трактату Sabat 88. b. 89 a.

г Исп. код Eisenmenger-a 312.

3 Исп. Талмуд, трактат Megilla 19 b.

4 Јерусалимски талмудски тоактат Hagiga 1, 8.

5 Исп. Strack, Einleitung 1921. стр. 8., нети: Realencyklopädie XIX, 318.

182

Богословље