Bogoslovlje

Je и сам Мојсије тумачио, jep je без сваке сумње да језгра Петокњижја потече од њега, и да je давао разјашњења неким законским одредбама. Ta je разјашњења могао примити, •слушањем, његов наследник Исус Навин, а од овога његови последници, као што се то и наглашава у трактату Abot !, 1., jep и ту мора да je историјска језгра. Ta тумачења законских прописа названи су „halakha“ (множ. „halakhot“). при чему јеврејска традиција узимље да су чак и некоја Мојсијева разјашњења сачувана, па их зове; „halakha Fmose missinaj“ „Мојсијеве одредбе (тумачење) са Синаја“, и тај израз долази три пута у тзв, Мишни (Ре’а 3, 6. Edujjot 8,7. Jadajim 4,3.) док у Гемари још чешће 1 . „Halakha“ ■вербална именица изведена од глагола „halakh“ = ићи, значи ндење, пут, а у пренесеном значењу: „ученье за којим треба ики, правило или одредба по којој се има равнати, оно што има законску снагу“ (Strack, Einl. in Talm. 4), религиозна норма, па и сваки закон који je настао иза времена петокњижја (Weiss: Dor-dor ve dorsov 11. 195 код Fremer, о. с. 8 4). Та су се законска тумачегьа и одредбе („halakhot“) још више умножавале по разним школама при тумачењу писаног закона и то je названо „midras“ тражење, тумачење (изведено од глагола „daras“ тражити, а затим; разјаснити, испитати неко законско место, нетто пронаћи тумачењем). При томе се нису разјашњавале и тумачиле само законске одредбе, него се настојало протумачити и исприповедати како je дошло до те одредбе, тј. њен историјат, и то приповедање прозвано je „haggada“ приповеданье, откривање, (именица изведена од глагола „nagad“ односно у хифилу „higgid“ Strack. Einl. 5.). Али сва та тумачења (халаха) и приповеданьа (хагада) нису бележена, него су усмено предавана по школама с уста на уста. Jour Филон Александријски говори о μυρία άγραφα εθη και νόμιμα (код Јевсевија кесар. Praeparatio evangelica Vili, 7.6. ed, Mangey li. 629.), a особито je важан Јосиф Флавије, који спомиње да су фарисеји предали народу неке законске одредбе о којима се не говори у Мојсијевим законима него су из отачког предагьа, због чега их Садукеји и одбацују (νόμιμα τι-

1 J. Hamburgnr, Real-Encyclopädie für Bibel und Talmud, Abt. 11. Die talmudlschen Artikel. Strelitz“ 1883.: (3 Suplemenlbände, Leipzig 1886) под „Sinaitische Halacha“ 11. Suplementband.

183

О Талмуду