Bogoslovlje

код R. Hijje „megilath s e tarim“ (тајни свитак) у коме су биле халахе tanaita Jsi ben Jehuda (Sàbbath 6 б. 96 б.) R. Hilefa имао je књижицу „pinqesa’“ πίναξ, ca халахама (Menahot 70a.) а таке књиге имају и Jehosua b. Levi и Zeiri (Sab. 156 a). Али се мора признати да je била врло јака опозиција против записивања, особито против бележења халаха, и ако се никако не може узети да je била издана Aia кака забрана записивања халаха или хагада. Предмет не одобравања вије било записивање само по· себи, него бележење са намером да се то употреби за јавну употребу. Jep да je сваки учитељ записивао своју властиту збирку законских одредаба и предавао својим ученицима, било би загрожено јединству Јудејства а уз то би и сметало- далњем развоју тих закона. Како се, дакле, није смело бележити за јавну употребу оно што су учитељи предавали, морала се свака научена илк чувена реченица даље предавати у име онога који jy je рекао, т.ј. морало се наводити његово име. Ти учитељи, који су тако усмено предавали и у чије се име то тумачење даљепредавало зову се Танаити —· „Tannaim“ (од глагола „tana„ = „sana“ = учити, предавати усмено). Најстарији танаит, учитељ предања, о коме je сачуван спомен je „Simon hassadiq“ („праведник“ сигурно првосвештеник SS Силlеон I. (око 300 год. пре Хр.), 3 —(о Јездри и о почецима таког учета je било већ говора), и Антигонос из Соко-а (Aboth 1, 2-3). Иза Антигоноса настаје празнина, (види се из израза „qibbelu niehem“ примите од њих (Abot 1,4), а требало би „qibbelu mimmennu“ т. j. Antigonosa), 2 а затим се наводе 5 „парова“ („zugoth“ једн. „züg“), т.ј. све по двојица учитеља, који су, ваљда, заједно живели а за које равинска традиција узима да je сваки први од њих био „пазН-кнез председник (поглавица) Синедриона, (великог законодавног и управног тела), а сваки други „av (ab) bêt din“ потпредседник синедриона 3 (Hagiga 2,2.). Но то није тачно, jep je глава

1 Strack, Einl. 117.

2 H. Strack, Einleitung in Talmud 1921, 117.

3 D. Hoffman. Der oberste Gerichtshof in der Stadt des Heiligthums, Berlin, 1878; Isr. Jelski, Die innere Einrichtung des grossen Synedrions zu Jerusalem, Breslau 1894, 38, 46—64. држи да je вел. свештеник био председник за политичке, а други, „ab bet din", за верске ствари.

186

Богословље