Bogoslovlje

Синедриона био првосвештеник (велики свештеник) 1 а за некоје се „парове“ уопште не може докэзати да су били велики свештеници (на пр. Jose ben Jo’ezer; Strack 117, Anm 3.). Имена „парова“ су: 1) Jose ben. Jo'ezer („побожни међу свештеницима“ Hag. 2,7.) и Jose ben Johanan; l 2) Jehosu’a ben Perahja и Matta] (место Nittajl); за првога I ce вели y Талмуду да je био учитељ Христов (Sanhedr. 107 b.. Sota 17a) али сасвим погрешно, jep он живи једно столеће пре Христа (Strack Н. Jesus, die Häretiker und die Christen nach den ältesten jüdischen Angaben, Leipzig 1910. § 8). 3) Jehuda ben Tabaj (Tobija) и Sim’on ben Satah (који je Î l l највише придонео да je победила и дошла на владу фарисејска странка за време Александра Јанеуса (103 —76 пре Хр.) и Александре Саломе (76 —67 пре Хр.). 4) Semaja и Abtaljon (Ptolion; Јосиф Флав. Πωλλίων ό φαριόαϊος καί Σαμαίας Antiqu. 15, 1.). 5) Хилел (Hillel) и Шамај (Sammaj), оснивачи најпознатијих школа (академија) (Beth Hillel и Beth Sammaj). Хилел, назван „hazzaqen“ (старац, старешина) и „Вавилонац“ (сигурно због тога што je потицао из једне породице из вавилонског ропства), био je особито образован човек и на далеко познат због своје благости, која je долазила до израза и у његовом учењу. Живео je за време Ирода 1. и наследника му, али ничим није доказано да je био учитељ Христов. То je мишљење био први изрекао Е. Renan, a доцније и многи Јевреји, али не изгледа веројатно, нити има и најмањег ослонца за то 2 . Шамај, савременик Хилелов, био je не мање познат због своје учености, али строг и врло се ригорозно придржавао законских одредаба.. Није сигурно да je Хилел потекао из давидске породице, како хоће Огбф 3 и многи други (према Jepyc. Taanit IV, 2.), jep се то тврђење јавља тек у време Jehud-e Ha-Nasi (Srack. 118, Anm.). Врло сирома, дошао je око 36. пре Хр. (Grätj)са Хирканом из Вавилона у Јерусалим, да слуша учитеље Ше-

1 Е. Schürer Geschichte, des jüdischen Volkes im Zeitalter Jesu Christi: 4 Aufl. (111. свеска.) Leipzig (1901—1909) Bd. 11. 254—258.

2 Strack, Einl in Talmud, 118.

3 Исп. D-r H. Qrätz, Geschichte der Juden von den Ältesten Zeiten bis auf die Gegenwart 111. Band (Q. der Judäer von dem Tode Juda Makkabis biszum Untergange des jüdischen Staates, Leipzig 1905. стр. 206.

187

О Т алмуду