Bogoslovlje

ПРИЛОЗИ ПРАВНОЈ ИСТОРИЈИ МАНАСТИРА У ГРЧКИМ ОБЛАСТИМА ПОЗНОРИМСКОГ ЦАРСТВА У IV—VI. ВЕКУ.*

I. ПРЕСТАНАК ЧЛАНСТВА У МАНАСТИРСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ.

Најстарије монашке колоније у Египту у епоси пре Пахомија (f 346/7) имале су изразито еремитску форму. Појединци су живели засебним, просторно одвојеним животом, a овај начин живота нашао je видљива израза у подизању изолираних ћелија, које су се једна од друге налазиле у мањој или већој удаљености. Једино дневна богослужења и празнична евхаристијска служба окупљали су све чланове на далеко разасутих монашких ћелија на заједнички састанак и претстављала су видљив моменат њихове заједнице 1 . У оквиру ове велике духовне заједнице било je и ужих кругова чисто духовног характера, које су сачињавали учитељ (διδάσκαλος) и његови ученици (μαθηταί). Велика заједница није имала своје видљиве духовне главе, а однос чланова ужих кругова према свом духовном оцу (άββάς, πατήρ) оснивао се на искључиво добровольном потчињавању појединаца духовном вофству свог учитеља. Према томе како однос појединаца према учитељу тако и њихов међусобни однос није био никаквим правним нормама регулисан, него je био чисто моралне природе. Није дакле још постојала правка монашка организација, у оквиру које би права и дужности појединих чланова били тачно фиксирани.. Постојао je неограничен идивидуализам у погледу начина живота 5 , није било никэкве принуде, тако да се сваки могао потпуно слободно у свом правду развијати.

* Овај чланак стоји у органској вези са ранијим чланком публиковании у овом часопису год. 111. (1928.) р, 181 sqq., где су наведени извори и литература којима сам се и за састав овог чланка послужио. Ова два чланка су део моје расправе: „Die rechtliche Stellung und Organisation der griechischen Klöster nach dem justinianischen Recht“, од које je прва половина изашла у Byz. Ztschr. XXIX (1929) р. 6 sqq.

1 Види пластичан опис у Palladii historia Lausiaca VII Nitria.

2 Palladii hist. Laus. VII (ed. Butler li 25). ήλθον έίς το όρος έπί τό μέρος μεσημβρίας. ώ δρει παράκειται ή πανέρημος παρατείνουσα έως Αιθιοπίας καί τών Μαϊ,ίκοων καί τής Μαυριτανίας, έν <Ь δρει οίκοΰσι άνδρες ώς πεντακισχίλιοι, διαφόρους έχοντες πολιτείας, έκαστος ώς δύναται καί ώς βούλεται ώς έξειναι καί μόνον μένέιν καί δεύτερον καί πολοστόν.

191

Прилози правној историји манастира у грчким областима