Bogoslovlje

тив нарушавања ове везе (can. 4. и 7.); најгрубље пак нарушение ове везе представљало je самовласно напуштање монашког чина и враћање у свет тј. у сталеж мирских људи 1 . Како међутим црква, по свему изгледу, није успела да прибави важности споменутим својим законским мерама, била je римска држава y својству advocatus-a ecclesiae принуфена да у другој половини V. и првој половини VI. века донесе у наслону на канонско законодавство низ законских одредаба, које у хронолошком односу једна према другој показују тенденцију поступног пооштрења санкција предвиђених за деликт напуштања монашког сталежа 2 . У овим законским одредбама квалификује се иступање из манастирске заједнице и монашког сталежа као кажњив чин, који повлачи за собой разне казненоправне последние, које се диференцирају још и према томе, коме je сталежу дотични монах припадао пре ступања у монашки чин.

§ 2. ПРЕЛАЗ ИЗ ЈЕДНЕ МАНАСТИРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ДРУГУ.

Join пре него што je дошло до правног формирања монашких заједница, док су још постојале само заједнице учитеља (διδάσκαλος, πατήρ) и његових ученика (μαθηταί) искључиво моралне природе, била je уобичајена појава, да ученици из разних разлога напуштају свог учитеља и одлазе другом ком старијем монаху, који je због нарочите форме аскетског живота или због оригиналног става према цркви и свету дошао до великог угледа у круговима монаха. Нису били ретки ни обратни случајеви, да се монах учитељ, тежећи за што већом усамљеношћу, која једино омогућује пуну интензивност у себе повученог унутрашњег живота, преданог искључиво молитви и контемплацији, одвоји од својих ученика и повуче у најнеприступачнија места, пошто je претходно оспособио своје ученике, да могу самостално, без потребе савета и упутстава од његове

1 О ово] вези биће говора на другом месту. По овој вези носе монаси ове епохе и предикат ίερόζυγοι, док им се с обзиром на њихову породичну невезаност да]е и предикат &ζυγοι. У поређењу са тешкоћама живота у свету, специјално у породици, карактерише се монашки живот као ό έΧαφρός топ Κυρίου ζυγός (Vita s. Pachomii cap. 59).

2 Const, a 471. Cod. Just. I 3, 29; const, a. 484, Cod, Just. 1 3, 37; const, a. 531. Cod. Just. I. 3, 52; const, a. 533. sive 534. Cod. Just. I 3, 54, 7; now. Justin. 13 c. 4 (a. 535), 155 capp. 35 et 41 (a. 546)

194

Богословље