Bogoslovlje

току свога школовања него ни доцније, нису долазили у додир са учитељима основних школа за богате и образование друштвене сталеже. Они су остајали у основној школи за прост народ осам година, а после ишли у учите.ъске школе, где су се учили шест година. Њихово школовање било je ослобођено сваке школарине. Међутим, будући учитељи основне школе за више сталеже, посећивали су три године припремну и девет година средњу школу и завршавали своје школовање на универзитетима. Они су плаћали школарину у свима школама. Тако су и учитељи и ученици основних школа били потпуно одвојени једни од других. Њих je раздвајала огромна провалија, која се није могла премостити. И та провалија, у погледу школовања, била je од највећег утицаја, да се народ у Немачкој није разумевао. Друго обележје старе немачке школе било je у циљу и начину рада. Цшь старе школе био je предавање најнужнијих знања, која су била потребна за живот. Деца су учила читање, писање, рачунање и науку о вери. Од такозваних „реалија“ учила су најосновније појмове из историје, земљописа и природних наука, Женска деца пак учила су да шију, да плету и да раде друге радове, који су били неопходни за узан круг њиховог доцнијег живота. О значају уметностн, о извођењу ритмичке гимнастике, музике и цртања, није било ни помена. Стара школа требала je да оспособи децу само за оно, што je било најнеопходније са живот. И то je био главки циљ народне основне школе. Што се тиче пак начина рада, он се у старој школи сводио на предавање и учење, на понаваљање и памћење. Учитељ je говорио са свога места у учионици, које je било нешто узвишеније, а ученици понављали за њим, док не запамте. Часовима преко дана вршила су се вежбања, да би се све упамгигю. Нико није водио рачуна о моћима схватања, о расположен, у и жељама школске деце. У то време мислило се, да се на децу не треба ни обазирати, јер она нису позвана, да дају директиву у школи. Деца су у школи само да уче. Зато je стара школа и названа „школа учења“. Такав начин рада био je у основној школи све до Ј. Ф. Хербарта (1776 беника унето je нешто више духа у школу. Сократова метода, која je вековима била занемарена, понова je оживела. Исто тако почело се водити рачуна и о интересу и саморадњи деце.

227

Савремена основна школа