Bogoslovlje

школама за учење Торе, мора да je и то тумачење добило свога полета. Jep пророк Исаија не говори само о сталежима онога времена где се спомињу и мудраци (научници) и људи речити (Ис. 3, 2, —3.), него и о студирагьу (Ис. 8, 16. 20. 28,9.) па чак и о начину учења („заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило“ Ис. 28, 10. 13.) Али освојење Јерусалима и вавилонско ропство, мора да су играли пресудну улогу. Како je храм у Jepy салиму био разрушен престало je и Богослужење у њему; средиште религиозног живота било je сасвим уништено, зато се и у ропству, као и после повратка у Јудеју, нарочита пажња посвећује изучавању закона, особито Петокњижја (Тори), у коме je била изражена воља Божја, jep се веровало да je сва несрећа дошла због невршења воље Божје, a уједно се надало да ће се обнови™ и култ и национална самосталност само ако се буде живело по одредбама закона. 1 Тако се изречно вели за Јездру, да je „управио срце своје да истражује закон Јахвеов („lid e ros ’eth-thorat Jahve“) и да извршује, и да поучава у Израшьу уредбе и законе („ulelammed b е jisra’el hoq umispat“) (Јездр. 7, 10.), и да je био „вешт књижевник (научник) у Закону Мојсијевом што га je дао Јахве Бог Израиљев („vehu soler mahir b e torat Mose ’aser-natan Jahve ’elohe Jisra’el“ (Јездр. 7, 6. исп. и7, 11. „Јездра књижевник (научник), учен у стварилга заповести Jaxвеових и његових уредаба за Израиљ („ Ezra’... hassofer; soler divré misvoth Jahve v e huqav al Jisra’el“). Сви ти изрази гоS воре да се у то време закон проучавао и тумачио т.ј. да се тражио прави смисао закона (то je значење јевр. глагола daras), и да се није ограничавало салю на текст закона. То се још боље внди из примедбе да се за време читања Торе разлагао и смисао f„som sehel“) па да се могло „улазити у читагье“ т. j. разулгети шта се читало (Нејем. 8,8.) због чега сь и спомињу „учитељи“ („mevinim“) Јездр. 8,16., особито левити

1 V. Ryssel: Theologische Studien und Kritiken 1887 стр. 149—182. Jakob Fromer, Der Organismus des Judentums, Charlottenburg 1909 (Selbstverlag) 33 след, мнели да почетак Талмудске делатности не спада у време иза ропства, него тек у макавејско, то због тога што погрешно узнма да 6и за ексила морале постојати, онда, и школе.

176

Богословље