Bogoslovlje

ставног градива. И напослетку, г) Хербартово схваташе васпи· тања нападано je као индивидуалистичко. Први покрет противу Хербартове школе могао би се обедежити као покрет за уметничко васпиташе. Њега je изазвала књига „Рембрант као васпитач“, коју je анонимни писац издао у Хамбургу 1889 године. У овој књизи наглашено je, да су Немци уметнички народ и да материјал за своју уметност треба да црпе из свога народа. Осям тога истакнут je и захтев, да у сваком човеку треба развијати уметничке снаге и способности. Тако, у кшизи je нашло израза оно, што je у многима тишало, и она je изазвала живо интересоваше у целом немачком народу. Чак joj се и данас признаје велики знача] за васпиташе. Али, кшига анонилшог писца није остала једина у тој области. Мисао о уметничком васпиташу хватала je све више корена. Она je ускоро пренета у облает језика. На скупу у Вајмару 1890 год. О. Ернст пропагирао je уметност матерњег језика као средство за васпиташе. По шеговом мишљешу децу би требало васпитавати народним песмама и причама. У исто време писао je и Волгаст о бедном сташу омладинске литературе и о потреби ствараша исте. Све то опет говорило je у прилог уметничко-језичног васпиташа у основним школама; говорило je, да треба прнкупнти језичне умотворине и дати деци као читанку у школи. У нешто измешеној форми тражио je уметничко васпиташе и Е. Вебер. Он je дотадашши механизам уметничких форми у школи хтео да замени стваралачким духом. По шеговом мишљешу децу треба пустити да сама илуструју поједпне ствари, да c3iMa по својој фантазији плету и изрезују, моделују и цртају. Тако се од језичне уметности отишло на мишљеше. Народна уметност била je овим запостав.ъена. Али, иако запостављена, она je у току времена, па и сада, имала одушевљене пропагаторе не само у школи него и ван ше. Други покрет за преуређеше школе потекао je од Е. Линде-а, од шеговог дела „педагогика личности“ 1 . У томе свои делу Е. Линде je истакао личносг учитеља и указао на шу као на најважнији фактор у целокупној школској делатности. Деца

1 Место Е. Linde-а предавач ]е овде погрешно поменуо Rudolf-a Hitenberg-a. Свакако да je то била његова омашка у говору, зато смо je ми исправили.

230

Богослов,ъе