Bogoslovlje

je имати основа једино у неприкосновености учитеља. Он je био званична личност и стајао далеко од деце. Између њега и деце није постојала никаква ближа веза. Али, неки нарочита контакт није постојао ни међу самом дедом. Она су седела једно поред другога као страна. Нису смела да се помажу чак ни у раду. Стара школа личила je пре на казнени завод за малолетнике, у коме млади осуђеници под надзором старешина проводе све време у нарочитим сандуцима. Све то опет било je јако ограничавање и претерано изолирање деце, које она не воле. Деда траже заједнички живот; траже међусобну везу, и то je од битног значаја за њихово васпитање. За васпитни дух старе школе било je карактеристично и то, што су врло ретко приређивани излети и школске свечаности, и што веза између родитеља и школе скоро није ни постојала. Дечји родитељи долазили су у школу само при упису деце или, на позив учитеља, ради извесних саспштења. Дужност надгледања школе припадала je школским надзорницима. Они су с времена на време обилазили школе и оцењивали рад учителе. Школски надзорници били су права страшила како за учителе, тако и за ученике. Па ипак стара школа, иса оваквим обележјима у погледу деобе, у погледу циља и начина рада и васпитног духа, није била рђава за своје време. За њу се не може рећи, да није ништа дала. Она je била израз свога времена и давала учителе и школске надзорнике, који су вршили своју дужност, како су најболе знали и умели. Али нови покреги учинили су, да je та школа преживлена, и да се данас о њој може говорити само као о историској институцији. 2) Главни педагошки покрети после 1890 године. Велики покрет противу crape школе почео je 1890 год. Он je имао свој основ у незадоволству како са пауком и уметношћу, тако и са осталим гранама ондашњег културног живота. Личност Ф. Ничеа била je и овде од јаког утидаја. Све je било управлено противу старе школе. Педагогика ј. Ф. Хербарта нападана je: а) Због морализма, да свака настава мора водити моралности; б) Због интелектуализма, да je лудска душа претежно интелект и да су осећања иза мишлења; в) Противу Хербарта и његове школе устајало се и због шематичког рада, због формалних ступњева у обради на-

229

Савремена основиа школа