Bogoslovlje

Ακο je клана за оне који je не [могу] јести, 1 који јој не могу суделовати, 2 за необреза не иза [култски] нечисте, неупотребљива je [„pasûl“]; [али] за оне који je могу јести и који je не [могу] јести, којн могу суделовати и који нелюгу суделовати, за обрезане и за необрезане, за [култски] нечисте и чисте, дозволена je за употребу [„kašer“]. Ако je клана прије подне, неупотребљива je, jep je казано: „између вечери". [Ако je клана] пре редовне свакидашње жртве [„tamîd“], вреди [„kašer“], само један мора да меша њену крв, док се не прска крвљу редовне, но ако се и пре прскало, вреди. 3 Ко коље пасха[лно јагне] уз квасно, огрешава се [„преступа“] о [заповед]: „не учини“. Раби Луда вели, то [исто важи] и за тамид, Раби Шимон вели: [ко коле] пасху, с тим назначением, четрнаестога [нисана] крив je, али ако не [коле] с тим назначенем, Слободан je [од казне]; и за све остале жртве, било с назначенем им или без њиховог назначења, Слободан je. На [полу] празник [ако je с назначением], Слободан je, а без назначеньа, крив je И за све остале жртве, било с назначенем им или без њиховог назначена, крив je, изузев жртву за грех ако jy je заклао без неног назначеньа. Пасха се клала у три партије, jep je казано: „и нека je коле сва заједница збора Израилева измећу већери;“ [дакле:]

1 „ Sellô P'okhelav“ т. j. ако je тако слаб да не може да поједе јела у величина маслинке на пр. болесник или изнемогли. (Pes. Qemara 6!а 61 b.)

2 „šello lim e nujav“ који јој нису прибројани. У случају да je нека породица малобројна да не може појести јагње, имају се више таких породица здружитн (.habura“); ако ce неко ннје пријавио раније, не може јести пасху, јер није „прибројан“.

3 Као што je већ напред споменуто, испред пасхалне жртве морала ce припети редовна свакидашња жртва (famid), дакле и клаше пасхалног јагњета морало ce обавити иза клања „tamida". Нарочито то и због тога, што je пасха наступала тек на вече, а у закону je одређено да се пасха има клати „између вечери“ (Излаз. 12,6) односно „између сунца' т. j. пред залазак сунца. Ако се, ипак, случајно догодило да je пасха заклана пре taraida, морало се најпре прскати крљву последњега па тек онда пасхе, а како само топла и течна крв символише живо јбиће, односно његову душу [исп. Лев. 17,11), морала, се у том случају, крв стално мешати у посудама које су имале шиљате облике на дну, да се не могу нигде, случајно, оставити до прскања на жртвеннк.

14

Богословље