Bogoslovlje

јести, за учеснике и неучеснике, за обрезане и за необрезане, за [култски] нечисте и чисте, није обавезан. Ако се закоље, па се примети да [јагње] има погрешку, дужан je. Ако се закоље, па се примети потајна погрешка, није обавезан. Ако се закоље, па се дозна да су власници повукли [од њега] своје руке или да су умрли или да су постали [култски] нечистима, није обавезно [принашање жртве за грех], због тога што je клано са дозволом.

VII. ДЕО Како се пече пасха? Ражањ од шипковине [граната] забо би се од средине његових уста до његове задњице, a његове цеванице и утроба метнули би се у његову унутрашњост. [То су] речи раби Joce Галилејца. Раби Акиба вели: То je као неко кување; него се обеси извана на њем [јагњету]. Не сме се пећи пасха на [жељезном] ражњу или на роштиљу. Раби Садок вели: доводило се код рабана Гамалиела, да je рекао Табији своме слузи: иди и испеци нам пасху на роштиљу. Ако додирује зид пећи има се на томе месту огулити. 1 Ако капље од његовог сока на зид и на њега [на јагње] натраг, нека се уклони његово место. Ако капне његов сок на брашно, нека му се место уклони са прстима. Ако се премазало са уљем уздизања, 2 ако je [за] друштво свештеничко, могу јести, али ако je израиљско [лаичко], нека се испере ако je још пресно [јагње] а ако je [већ] печено, нека се огули споља. Ако се премазало са уљем од друге десетине, нека се не узима новац од друштва, jep се не може разрешити у Јерусалиму друга десетина. Пет предмета долазе [на жртвеник] у [култској] нечистом, али се не смију јести у [култској] нечистоти: ’омер, и два хлеба [потресања], и хлебац предложена, и жртве мирне за заједницу,

1 Jep ватра не допире директно до јагњета него га топлина зида пече, а то несме да буде.

2 Зејтин при уздизању [„l e ruma“] припала свештеницима и они га могу јести, док га лаици не смију, jep je освећено.

19

Талмудски трактат о пасхи