Bogoslovlje

je приметила два дана [цурење крви], коље се за њу трећега [дана], док се за ону која има тећење крви 1 коље осмога. За онога ко je у жалости и који разгрће рушевину, 2 као и за онога коме je обећано да ће бити пуштен из затвора, 3 [затим] за болесника и старца који могу појести у величини .маслинке, може се клати [пасха], али да се за све те не коље због њих самих, да je [пасху] не учине [„доведу“] неупотребљивом. Због тога нису обавезани, ако због њих настане неупотребљивост, да спремају другу пасху, сем онога који разгрће рушевине, jep je он [већ] од почетка био [култски] нечист. Не сме се клати пасха за појединца. [То су] речи раби Луде, док раби Joce дозвољаља. Исто тако ако je друштво и од сто [лица] али не могу појести [добити] ни колика je маслинка, не сме се клати за њих. Не сме се састављати друштво од жена, слугу [робова] и малих [деце]. 4 Онај који je у жалости нека се окупа и нека једе своју пасху увече, али никако [да не једе] од [осталих] освећених [жртава]. Тко чује за смрг [својих рођака], и тко си скушьа кости [једнога мртваца], 5 нека се окупа, па [затим] нека једе

1 .šorneret- je жена којој се случајно дели крв ван обичног месечног времена, док je „hazzavä“ свака која болује од дугог крвотока (испор_ Марк. 5,25)

2 „onen“ je онај који je у великој жалости [за врло блиским сродником] док мртвац није сахрањен. После сахране je ,’abel“ (Levy). „Hamefaqeah baggall*, ако се догодила несрећа, па се нека кућа срушила и унутра има побијеннх.

3 Можда се мисли на амнестију о празнику пасхе (Исп. Job. 18, 39).

4 Према пропису Изл. 23, 17, да сви мушкарци морају долазити три пута у години пред Јахвеа, узима се да су они главни учесници, и то они, који могу пешке (.regalim“ читано као „raglajim“ Изл. 35, 14) стићи у Јерусалим, и да свако друштво („habura") мора бити састављено од њих, док саме жене, деца и робови нису способни за вршење законских прописа (Hagiga I 1.)

5 .Hammélaqet lo ‘asamot“. У јелинистичко време и код Јевреја je настао обичај да тело мртваца лежи у земљи само годину дана т. ј. док тело не иструне и остану кости, које су се затим копале, завијале у платно („afiqarsin* = έ*ικάρσιον) и стављале у сандучић из цедровине или меког каыена (gelosqemâ’ = γλωσσόκομον; Јован. 12, 6. 13. 29). Ти су се сандучиНи закапали, затим, у пеЬине или у земљу (Sam. Krauss Talmudische Archäologie 11. S. 78. Leipzig 1911). Чудновато je да ce таквоме скупљачу костију овде одређује да буде нечист само један дан, док je према Број. 19, 16. сваки који ce дотакне костију човечијих или гроба, нечист недељу дана. Можда се и ту изражава грчки утецај као и у украшавању гробова.

Талмудски трактат о пасхи