Bogoslovlje

Све je од Бога унапред одрефено. Али не његово.м слободном вољом. Све следује из апсолутне природе Божје или његове бескрајне моћи, а не из његове слободне воље (non quidem ex libertate voluntatis). Савршенству Божјем je противно тврдити да Бог ствара ради неког циља, j ер то би значило да он жели нетто што му недостаје. А зашто Бог није све људе створио тако да се управљају по разуму? Спиноза одговара: За то што Богу није недостајала „материја“ да створи све, од највишег до најнижег стушьа савршенства; или, боље речено, зато што су закони његове природе били тако обилии да су били довољни да се произведе све што може бити схваћено једним бескрајним разумом 1 . На крају другог дела Етике говори Спиноза о користи од свога учета за практичан живот. Ми деламо само по вољи Божјој на миг Божји (ex solo Dei nutu) и суделујемо у Божјој природи у толико више, што савршеније радње вршимо и што више сазнајемо Бога. Његова доктрина, вели Спиноза, учи нас да се наша највећа срећа и блаженство састоји само у сазнању Бога (in sola Dei cognitione), које нас наводи да чинимо само оно што захтева љубав и побожност. Зато греше они који од Бога очекују награде за врлину и добра дела (pro virtute et optimis actionibus), као да сама врлина и служба Богу није срећа п највиша слобода. 3 Друго, она нас учи како да сносимо све што судба донесе, пошто све нужно следује из вечне одлуке Божје (ab aeterno Dei decreto).

IV Религија Спинозина не може ce y ствари одвојити од његове философије. Његова религиозна тежња, као и филозофска, налазн задовољење у сазнању Бога. Али Спиноза ипак увифа јасно оно што je y религији друго и више него у филозофији. У својој „теолошко-политичкој расправи" иде Спиноза чак тако далеко да тврди да између вере или теологије и филозофије (inter fidem sive theologiam, et philosophiam) не постоји никаква заједница или сродство. Оне су потпуно различие (toto coelo discrepant). Циљ филозофије je само сазнање, a циљ религије je

1 Quia ipsius naturae leges adeo amplae fuerunt, ut sufficerent ad omnia quae ab aliquo infinito intellectu concepi possunt, producenda. Eth. I, Appendix.

2 Quasi ipsa virtus Deoque servitus non esset ipsa felicitas et summa libertas. —, EÎh. 11, prop. 49, schol.

Богословље