Bogoslovlje

Ствари су од Бога створене у највећем савршенству (summa perfectione), jep су нужно следовале из дате најсавршеније природе (ex data perfectissima natura necessario secutae sunt). Говорите супротно значило би тврдити да Бог није потпуно (summe) савршен. Најзад, чак и ако би се претпоставило да je Бог све створио по слободној вољи, из самог савршенства Божјег би следовало да Бог никад не може, нити je икад могао друкчије (друго) одлучивати (aliud decernere), или да Бог није постојао пре својих одлука (ante sua decreta) и не дюже постојати без њих. Jep да je Бог могао створити друкчије ствари и ред у природи, да његове одлуке нису вечне, онда би се Богу могла приписати несавршеност и непостојаност. А ако би се претпоставило да Бог може мењати своје одлуке, дакле да je о природи и реду у њој одлучио друкчије, него што je одлучио, т.ј. да je друго хтео и мислио о природи, онда би дюрао имати друкчији разум и друкчију вољу, него што има 1 . А кад би то било, онда би и Божја суштина морала бита друкчија. Дакле да су ствари друкчије створене од Бога, него што су створене, Божји разум и његова воља, т.ј. ньегова суштина би морала бити друкчија. А то je бесмислено. Никакав разлог не може нас уверити да Бог није хтео створити све, што je у ньеговом разуму, са истом савршеношћу с којом je то мислио. Велика je бесмислица тврдити да Бог који мора миелита (знати) оно што хоће (id quod vult, necessario intelligit) може својом вољом учинити да ствари мисли друкчије него што их мисли. Може се и овако рећи: кад би ствари могле бити друкчије, онда би и воља Божја морала бити друкчија. А пошто воља Божја не може бити друкчија што следује из самог савршенства Божјег то ни ствари не могу бити друкчије него што су. Они, који мисле да Бог све ствара са гледишта добра (sub ratione boni), претпостављају нетто изван Бога, што не зависи од Бога, и чему Бог, као обрасцу, тежи при стварању (ad quod Deus, tanquam ad exemplar, in operando attendit).

1 Si Dens de natura, eiusque ordine aliud, quam decrevit, decrevisset, hoc est, ut aliud de natura voluisset et concepisset, alium necessario, quam iam habet intellectum et aliam, quam iam habet, voluntatem habuisset. Elh. I, prop. 33, schol. 2.

37

Религија Спинозина