Bogoslovlje

.„човека савршена, меру раста висине Христове“ (Еф, 4, 13). Оно je потребно да би се могао удостојити „горњег звања Божијега у Христу Исусу“ (Филип. 3, 14). Но говорећи о неопходности сталнога моралнога усавршавања на земљи, св. Нил расматра природне моралне силе новозаветнога човека и долази до закључка, да je човек не-моћан и да не може сам собой, без благодатне помоћи, постићи спасење. Сопствена немоћ улива човеку мисао, да у себи и у својим слабим природним силама не треба тражити ослонац за духовно усавршавање, него своје погледе треба управ-љати Творцу као извору Божанске благодати, јер „нико не може доћи мени“, вели Спаситељ Христост, ако му није дано од Оца“ (Job. β,δδ) 1 . Иако код Нила, као и код других старих источних писаца, тштање о благодати Божјој није предмет специјалнога истраживања, 2 ипак ми из посебних трактата, а нарочито из његових многобројних писама, можемо извући читав низ места, у којима je учење о помоћи озго изражено доста јасно. Божанска благодат, као сила „која оживљава, натапа и храни .душе“ (ζωοποιούσα, -θροόίΐ,ουσά τε και έκτρέφουΡα χάρις) 8 , главна je чињеница у делу препорађања и спасења човека. Благодат, која проистиче из својства милујуће Божје љубави, јављала ce по Ниловом учењу и у Старом завету, и као унутарвьа сила приморавала je људе да управљају своје погледе на Бога, тражећи од Њега помоћи. Ову благодат Нил назива „ваковском“ за разлику од новозаветне „еванђелске“ благодати, која се обидно излива на људе благодарећи искупитељском подвигу Христа Спаситеља. „У старо време“, каже Нил, „када смо се уподобљавали слугама' имали смо законску благодат. Сада

1 Ер. lib. 11. CCXXVIII col. 317 С.

2 Професор Н. Глубоковски наглашава факт да у старо], нарочито трчко-источно] патриотично] литератури нема посебних расправа о овоме за људско спасење најважнијем елементу, и вели: ... Тадашњи хришћани ннсу осећзли потребе у таквим расправљањима без сумнье зато, што су увек осећали у себи благодат Божју непосредно и потпуно, као живи факат личног искуства“ Даље: „....На истоку, током целог отачког периода, превлађиваше не толико мишљење и учење, колико осећање и сазрцавање благодатне реалности“. Види његову расправу: „Учење о благодати код грчких црквених ауторитета и међуцрквено уједињење“ у „Гласнику Српске Патријаршије“ 1931 г. стр. 274.

3 Epist. Ilb. il CLXXXI col. 293 С.

49

Морално-аскетско учење св. Нила

Богословље