Bogoslovlje

пак Господ нам даје не као слугама него као љубљеној деци,. еванђелску благодат, већу и јачу од прве, преко које се усавршавамо и богатимо вишом премудрошћу, и као синови одважно приближујемо Богу, присаједињујући се Божанској светлости“. 1 Зато je Божанска благодат, као сила која препорафа и усавршава духовни живот човечји, главни фактор уделу спасења и освећења човекова. Осим тога у Ниловом учењу наглашена je и карактеристична особина благодати Божје, која ce састоји у томе, што она дејствује не споља, него у унутрашњости човечје душе и у јединству с духовном природой човековом, производећи у њему унутрашње обновљење и чинећи га способним да прими у себе Христа. „Потребан je велики подвиг“, пише Нил,, „да би човек могао потражити и добити ничим непомучено стање ума (της διανοίας), у коме пребива Владика Господ, и за кога апостол каже: „Зар не знате да Исус Христос живи у вама?Jep тамо у неком неисказаном и несхватльивом миру стварно постоји неко друго небо, озарено самом Божјом Признавајући неопходност Божје благодати за морално развиће и спасење човеково, св. Нил, по своме обичају, не улази у апстрактно догматско истраживање питања о спасењу. У своме писму некоме Асклипијаду он пита: „Кад ти од лекара, који долази теби, не тражиш објашњења како он лечи, него га само молиш да те излечи, зашто онда испитујеш Божји начин спасења?“ И даље поучава: „Када у покајању приступаш Господу немој бита љубопитљив, да дознаш начин очишћења твојих грехова, него само веруј, диви се, поклањај се и хвали. У противном, ако си љубопитљив, покажи ми начин Божанске вештине, како je из хомогене природе, разумей прах, створено разумно биће човек, сложен из толиких делова. Ако не можеш рећи, на који те je начин створио Бог, то не тражи такође објашњења, како се душа лечи Божанском силом и Божиим човекољубљем. .. Jep, где дејствује Бог, тамо не треба истраживати начин спасеньа.“ 1 У Ниловим делима наилази се на мисли, које довољнорасветљавају морални проблем, који je тесно везан са учењем о благодати, а то je проблем узајамног односа двају принципа

' Epist. lib. П. CCCXIV col, 353. С.

2 Еф. 3, 17.

3 Epist. lib. 111. CXLVIII col. 452. D.

4 Epist. lib. IV, XLIV col. 572 AB.

50

Богословље