Bogoslovlje

у даљини од наше небеске куће, у неприродној за нас клими“. Али то je груби неспоразум. Ствар je у томе, да Јустин, философ и мученик, у своме напису под насловом; „Разговор са Трифоном Јудејцем“, претстављајући себе у својству незнабожачког философа-платоника, који тек још тражи истину, збиља допушта „затварање људских душа у тела неких животиња, као у тамницу, зарад казне“. Али старац, који са њим беседи, као претегавник истинитог хришћанства, каже по овоме питању буквално следеће: «ούτε οΰν όρωόι τον Θεόν αί φυχαί ούτε -μεταμειβουόιν έιζ έτερα όώματα. ήδοσαν γσ.ρ άν οτι καδάϊ,οντςα ούτως; κα’ι έφοβοϋντο Αν και το τυχόν έταμαρτεΐν υότερον, τ. ј. душе (људске) не виде Бога, не прел азе у друга тела, јер би оне знале, да се на такав начин казне, те би се бојале, да чине после и најмањи грех» (Migne. Palrologia. Ser. gr. t. VI. col. 485. —486,). , . Књига je препуна оваквим погрешкама и неспоразумима... Како изгледа, аутор хоће и настоји, да под покровом правих хришћанских речи и термина шири и пропагира у хришћанској средини антихришћанске лажне идеје. ..

Πρ. Τ. Тишав.

Нравственото учение на Исуса Христа. Отъ проф. J. Ст. Пашевъ. Софи а. Придворна печатница. 1932. Ст р. 104 8 цена 50 лева. Књига се састоји од предговора, шест глава и закључка. У предговору (стр. 3 10.) аутор даје кратку општу характеристику моралне науке Господа Исуса Христа, одрефујући истовремено и план свога рада. Христова наука, по његовим регима, јесте универзална и толико узвишена, да никад не може изгубити свој историјски значај. С друге стране она сачињава неисцрни извор благодетних средстава за препород и спас људи. Као баш таква, она je дубоко и нераздельно ведана за личност Господа Исуса Христа. Зато писац, не претендујући на савршену пуноћу истраживања толико дубоког предмета, поставља себи скромнију задаћу. Он найме хоће, да, после приказа изворй моралне науке Господа Исуса Христа, опише његову личност, одреди основе морала уопште, индивидуалног и друштвеног морала и утврди

Оцене и прикази