Bogoslovlje

стварни однос моралне Христове науке прели савременом културном животу човечанства. У првој г лав и (стр. 10. —21.), посвећеној прегледу извора моралне науке Господа Исуса Христа и њихове историјске аутентичности, аутор прича о јеванђелистима, као јединим несулиьивим сведоцима Христове люралне науке и о толи, у колико су се чисто и неповређено сачувала њихова писана дела. Осим теоретских разлога, истинитост и аутентичност моралне Христове науке, записане од јеванђелиста, доказује се и живом, црквеном традицијом, која иде непрекидно од почетна хригпћанства до нашег доба. Друга глава (стр. 21,—40.) посвећује се карактеристици личности Господа Исуса Христа, као моралног учитеља. Он je јединствена личност („чудо историје“), која се не даје и не може ни ским другим- упоредити, jep je истинити Син Божји, друго лице пресв. Троице, који сс оваплотио и постао истинити човек ради извршени Свога искупителног подвига. Један од важнијих момената овога подвига претстаља баш иегова морална наука, која одликујући се својом сасвим изузетном узвишеношћу, сведочи о надприродном његовом пореклу, па истовремено задовољава свили моралним идеалима и захтевили целокупног човечанства, свих индивидуума и друштава за сва времена. У трећој глави (стр. 40. —55.) приказују се општи темењи хришћанског морала. Кореном овог люрала јавља се наука о Богу, свету и човеку. А изванредна личност самога Учители, који у себи уједињује божанску и човачанску природу,, небо и земљу, хришћанском моралу саопштава изузетну реалност, активност и животворност. У четвртој глави (стр. 55. —83.) дискутује се о темељима индивидуалног люрала по Христово] науци. Христос посматра човека, као биће, које се састоји од духа и тела. А у колико душа превасходи тело, у толико и Христос у своме моралном учењу обраћа највећу пажњу на човечију душу, у којој главки знача] имају тваралачки разулц слободна воља и срце, ко]е дубоко засеже у сав човечији живот. Будући да je у таквом смислу предмет Христове науке и љубави, човек je истоврел\ено живи носилац царства Божјег, у колико он остварује закон Божји.

88

Богословље