Bogoslovlje

вања ципеле (код левиратског брака haliga) нити левиратски (деверски) брак. Због тих послова човек je крив, и ако су они (ти послови) засновани на закону. Ништа се не сме посвећивати (храму), нити вршити жртвену процену, огласити нетто проклето, нити одлучивати десетине и уздизања.“ Само у смртној опасности и у изванредним случајевима дозвољени су послови (Лота 8, б. 83-в 84-в. Sàb. 18, 3 р. Sàb. 14, 14. 15,. 11 товати у суботу (Јубил. 50, 12 „нека умре сваки који пости и ратује у суботу" испор. I. Макав. 2, 32. след., где се цела чета даје радије убити, него да обесвети суботу). Касније се ипак узело да се може бранити (испор. Antiqu. 12, б, 2. 14, 4. 2. I. Мак. 2, 41). И оне који су у жалости није било дозвољено тешити, нити посећивати болеснике (Sàb. 12-а.), чак се поставляло питање да ли се сме покрај болесника угасити светиљка, экому смета (Sàb. 30а Ь). Што се тиче мртваца, који случај код нашег питања нарочито долази у обзир, одређује се да се у суботу (и празник) може за лешину учинити све што je потребно: намазати je уљем, опрати, само јој се не сме помаћи ни један од удова; може се извући јастук испод мртваца и положити на песак, да се не почне распадати. Сме му се подвезати подбрадак, али не с том наменом, да му се затворе уста, него да му се још више не отворе. У суботу се не сме затворити очи мртвацу. Сме се обесветити субота и због детета старог један дан (да му се спасе живот), али чак и за мртвог Давида, цара Израиљевог, не сме се обесвестити субота. (Sàb, XXIII. 5. (15а. Ь.). Но покрај тих најпотребнијих послова око самога мртваца, који се дозвољавају, забрањује се сваки посао што се односи на сахрану т. ј. прављење мртвачког сандука, спремање гроба и т. д. (Sab. 23, 4), значи и само сахрањивање. А што je важило за суботу, важило je и за сваки празник: „све, зашто се кажњава суботом због повреде одмора, или због самовољне радње, или збот оне која je (иначе) у закону дозвољена, није дозвољено (забрањено je) и на празнике. Нема разлике између празника и суботе, изузевши само због (припремања) јела (чије je припремање дозвољено на празник)“. (Још tob. 5,2). На први дан свакога празника ни један се Израиљац не сме бавити око лешине, него то морају радити Нејевреји, док на други дан празника смију и сами Израиљци (Jom tob. ба).

105

Да ли je Христова последња вечера била пасхална