Bogoslovlje

испльчише светьие црькьви Христови“ (Домен. I, 31). Даље код истога читамо, како су многи велможи, угледајући се на пример св. Симеуна све оставляли и ступали у монаштво (52; ср. 153). Кад je био довршен манастир Хиландар Симеун и Сава су скупили братство „и по шбычаю слоужбоу и nTfia оуставь оузаконивша, шкоже шть Ватопеда навикоста, игоумена же поставлыпа црькшвними пешти се. .“ (Теод. 51). Што се тиче организованна калуђерског живота у Студеници о томе се говори код Теодосија, како je Сава био поставлен игуманом исте „тако монастырь ть приемь, нарицаеть его звати се лавра светаго О'мешна, начельствоуюштаго же вь шеи архимандрита быти же и звати се повелКваеть,...“ (94-5). А кад je Сава пошао из Студенице за Св. Гору, претходно „вьса по чиноу вь монастыри добрТ оуправивь и правило црьковнаго оустава и жшта иночьскаго оузаконивь, и тако дрьжати прТдавь,“ и даље поставио им je игумана место себе (ibid. 116). Пошто се вратио с првога пута по светим местима, дошавши у Студеницу „игоумена оубсо и братию иночьскыми кь лоучшшмь подвиги наставлшше,..“ (ibid. 174) А после уређења Студенице одмах путује по народу „вь всТхь мшнастырехь суставы и нравы иночьскаго жшта, гакоже вь СвегЬи ГорГ и вь Палестини и вь Асш видТвь, дрьжати прТдааше.“ (ibid 175). На дан Савина оступања с престола архијерејског, сазвао je Сава сабор у Жичу и призвавши све своје епископе, много им je говорио „ш оустроеныхь и ш правилТхь закшнныхь наоучае,.. такожде и кь всЬмь игоуменшмь о монаспьрихь Iаже по оуставоу законномоу сьблюдати заповГда.“ (ibid. 180). Могли би join навести нека места мање важна за овај предмет: На обилажешу св. Саве по Тиваиди и Скитији, дође у Црну Гору „вь шеиже скитьскьш образь имГють монастирите, и живоуштии вь нихь светии моужше по два или по три“. (Домен. 11, 309) 1 Калуђер Рус, кога je Растко питао о Св. Гори и о животу њених становника рекао му je „како вь мшнастырихь шбьштно и шсобно по двГма или тремь коупнодоушно и штьходно оуедингешемь вь поштенlи мльчалив-fe живоуштихь,.. (Теод. 7). Кад je Сава био у Александрии посетио je пустињаке у Мареоту „швы же вьс край

‘) Слично атонским калуђерима, које je св. Сава обилазио в. коя „Пост и подвиг“.

145

Богословље

Литургички материјал у старим српским биографијама XIII века