Bogoslovlje

Стефан, 18; Домен. I, 76). Теодосије о приношењу иконе ништа не говори, само каже да je Симеун пред смрт весело гледао „кь пр'Ьчистомоу шбразоу христовоу и кь пречистой его матери.,,“ (58), што се односи на иконе у цркви, Као што je познато, постоји обичај у православној цркви да се монаси приликом смрти стављају на рогозину; па о томе се говори и приликом смрти св. Симеуна, код свих биографа. Сава прича какому je Симеун наредио: .. възложи на ме расоу, еже есть погребеша моего и оустрои ме съвръшено образомь светымь, како и въ гробе ми възлещи. И простри рогозиноу на земли и положи ме на ней и положи камико подь главоу мою.,.“ (170; Стефан, 18). Доментијан напомиње да je ово учинио св. Симеун „по образву ис прьва превеликааго сьсКленига гего положи iero на рогозиници... и сьнесе и вь прапратоу црьковьноую“ (I 76; II 173; Теод. 58). Израз за престављење je „оуспе о Господе“ (код Саве) и „сладу-Ь а Господи оуспе“ (код Теодосија). После престављања св. Симеуна вршили су опело, и оно се по биографима састајало у појању псалама и песама. Дакле биографи немају другога назива за опело. Ево како Сава излаже о опелу свога оца. Кад се свршила јутрења скупило се много црнз-ца „без числа“ и тада су почели „ссбычные песни пКти окрьсть прГподобнаго тела..“ 1 Дошли су многи народи, каже да му „сь великою почьстпо йдати nenie, шћвше пръво Гръци, по томь Иверlе, тоже Роуси, по РоусЬхь Блъгаре, по томь пакы мы егово стадо съвькоупменоё. (Овде се налали један податак, који говори да je онда у св. Гори служио свак на своме језику). После литургије и пошто су свршене све уобичајене службе „цГловавше въси преподобное тело“ и положили су га у гроб, који je сам назначио. После сахране скупило се много калуђера, и Сава их није отпустио „до .Д. го дьне, на вьсакь дьнь твореще емоу светоую слоужбоу“ (170—71). Стефан и Доментијан су много краћи т. ј. код њих се само каже како су сахранилн мошти после уобичајених песама 3 ; док код Теодосија имамо

1 Пре тога су га понели и поставили „ср'ЬдЪ црькве Iакоже обычаи есть...“, како каже Сава; а по осталим биографија Симеуна су понели у црквену паперту пре него je издахнуо.

3 О погребним песмама види још код одељка „Црквено појање и песме.“

147

Литургички материјал у старим српским биографијама XIII века