Bogoslovlje

ними со памети брата своего. .. светоую и божьствноую слоужбоу сьврьшивь". (Теод, 175). Као што видимо старање наших биографских лица о душама умрлих било je велико. Вера у моћ цр вених молитава за покој и спас душа била je чврста. Отуда св. Сава, сваком приликом, где je год учинио прилог, уписује себе и друге да се дотична црква моли за њих.

ПОСТАВЉАЊЕ И КРУНИСАЊЕ ВЛАДАРА

Чин постављања владара на престо, према биографијама назива се венчање. Подробнее како се овај чин вршио, из биографија не можемо знати, али по томе што се говори да га je вршио епископ (осим једног места), значн да je већ у XIII в. постављање на престо, код нас вршено црквеним благословом. Прва и главна личност о чијем крунисању односно венчању говори, јесте Стефан Првовенчани. По Савином Симеуну, постављање Стефаново за жупана свршио je сам Симеун. Привео га je пред присутне и рекао им; „Сего им-Ьите 8 мене м%сто .. и сего посаждаю на пр^стол^... И самь вКнчавь его и благословив ..“. За Вукана се међугим не каже да га je венчао, него само благословио за кнеза Зете, (157), Стефан у своме Симе ун у не помиње венчање, само каже да му je предао престо „сь вьсакымь благословенигемь.(l2). Исто тако и Доментијан у Симеуну и Сави, само говори о постављању на престо и благосиљању и ништа више (I, 41; 11, 151—2). Теодосије нам много више говори о постављању Стефанову за жупана, и пошто je ово место најпотпуније, што се овога предмета тиче, то ћемо га навести у потпуности: Немавьа je позвао свога сина Стефана, и заједно с њим и с епископом Калиником и с другим благородиицима пофе у цркву св. апостола Петра и Павла, и тамо „слоужбБ же и молитв'Ь бывши самодрьжьць сотьць и сь светыимь епископомь чьстныимь на главоу крьстомь и собою роукоу вьзложешемь Стефань благословлиет се жоупань великыи..., и сеть Бога живсоть емоу просеште и глаголюште: мнсоголКтно боуде и боудеть“. (38—9). Стефаново крунисање краљевском круном излажу нам оба Савина биографа. По Доментијану Сава и Стефан су послали Методија -у Рим к папи, да му пошаље „благословеньи вЪньць,

150

Богословље