Bogoslovlje

лшсли на миро које се употгебљава при миропомазању новокрштеног, јер се миропомазање као што знамо, осим неких случајева под које се не могу подвести биографска миропомазања, не понавља. Остаје нам једино да помазивање миром из мошти св. Симеуна, разумемо као помазивање „јелејем“, које се и данас у православним црквама помазују верни на великим празницима. Обо нам потврђује и израз „оумастити“; а и то што се говори да су се с њим помазивали многи болесници ради оздрављења. Епитети за лшро су ови: „светое мгро“ миро чюдьнохе и благооуханьнше неизреченьнош и муро, миро благооуханша“ (најчешћи назив), благод-Ьтьньпе воды“. На дан празновања помена св, Симеуна у Хиландару, како нам описују оба Савина биографа Сава je деле ноћи провес у бдењу. Ујутру за време јутрењег славословија (по Доментијану кад се завршила јутрења и агрипинија), десило се чудо точење мира из гроба св. Симеуна, Миро je точило не само из „соухыихь костии“, него „и идеже 6% светыи написань на стгльпе... оть ногоу светааго образа прКподобьнааго написанааго на стЪнК... и молитвами прКподобьнааго оумастивьше се миромь... шлици же обрКтоше се больни и нечистьие доухы имоуште, прикосновеншемь гроба светааго и помазаншемь мира светаго вьси д'Ьли быше“ (Домен I, 86; 11, 187 9). Теодосије каже да монаси видећи чудо с миром „оутрьша. пфша шставльше, страхомь и сльзами звахоу: господи помилоуи.“ Кад су о чуду обавестили св. Саву и позвали га унутра, овај пошто je целивао гроб, „таче прьвКе прото светыимь и благооуханныил!ь мгромь крьста собразомь вьса свош оумашташе знаменаеть чловьствТа...“ и даље се говори о помазивању болесних (72). Од источеног мира Сава je напунио једну „стьклКницоу“ и послао je заједно с писмом, у коме je описао чудо, Стефану. Овим миром „оумастив“ се прво сам Стефан, помазао je после све присутне (Домен. 1, 92-3; Теод 75). Пошто су мошти св. Симеуна пренесене у Србију, точегье мира и тамо се догађа. На молитву Савину за време служења св. литургије, проточило je миро, и том приликом je извршено помазивање свих присутних а нарочито болесних, који су се на тај начин исцељивали „не тькьмо бо шдино отьчьствсн светааго цКльбы пришмааше, нь и оть вьстока да

152

Богословље