Bogoslovlje
стално мољење, пост и подвиг. Дакле биографи XIII века на више места помињу пост. Време поста немамо одрефено, само код два посљедња биографа, који говорећи о Савином дељењу топлог хљеба светогорским монасима, кажу да су тада били „светии велищии пости .м. нии дьнь соуботьныи“ (Домен. I, 135; Теод. 28). Кад су га том приликом ухватили разбојници, Сава им je рекао: „сиде бсо lecTb си бича и сотьчьскы' (т. j. дележе хљеба). Одмах иза тога имамо податак о каквоћи јела за време поста. Разбојници су пошли за Савом да се увере je ли он ученик ода Макарија и пошто га нафу тамо „молитвоу же и благословеше испросше сеть старца“. Старац их je, каже се даље, угостио „соводша варена и сь ними маслини и хлТбы прТдьложивь ... сьматраахоу же и хоудость ризы властный и босотоу нссгоу его по жестокшмоу каменда..“ (Теод. 30; Домен. 11, 193), Издвајајући пост и подвиг по личностима Симеуну и Сави видећемо, колика je била њихова ревност у вршењу поста и подвига и уопште свих дужности што се траже од монаха. Не сме се сумхьати да писци у овоме претерују, кад се зна да je наше угледне личности из владарских домова вукла у калуферство жеља за што већим духовним усавршавањем. Сава назива Симеуна „потдешго наставника“ (160). и даље „Кто можеть исповТдати сего блаженаго подвиги и троуды?“ (164) „ . . имТе (у манастиру у Милеји) подвигы и исправлхеша доуховна неизглаголанна, их же не възможеть изглаголати оумь члов'Ьчь“. (165). А за себе каже да се угледао „на подвигы и житха сего прТблаженнаго штьца.. .“ (174). У писму Стефанову посланом Симеуну по Методију, каже да je сам Христос сведок „прТмногыимь подвигомь твоимь, и светаха црькьви прТсветыхе богорородиие,..“ (Домен. 65). Даље Доментијан каже за Симеуна, како „истьнивьшааго тТло постомь и светыими молитвами“ (85; сравни и место које се такофе односи на Симеуна, приликом његовог празновања 186). Још код Теодосија налазнлю како je Сава писао Симеуну да дофе у св. Гору пошто „вь поустыни см'Ьреша иночьскаго жипа постничьскыми вТнци оукраснши се“ (35), и затим описујући његове посљедње дане каже ово; „вь мТроу сьврьшеш а достигь иже вьсТмь Бога любештимь желанно,... и вь поустыни сь постникь . .“ итд. (54—5). Много више je речено о ревновању св. Саве у калуђерству, код оба његова биографа. Још као дечак Растко се вежбао
154
Богословље