Bogoslovlje

лихве, беседе или иначе. Н. пр. кад je Немања, на дан оступања с престола држао беседу пожелео je свима мир. „Мирь ва бßди w Господа Бога и спаса нашего 1и соуса Христа“, а завршио je с „благодать Господа нашего Јисоуса Христа и люби бога и штьца и причестые светаго доуха боуди съ всЬми вами. Амин“. (Сава, 159'. Истим возгласом Сава je завршио писмо Стефану кад му je као епископ писао из Солуна (Домен. 11, 227). Затим поуку одржану епископима у Жичи (ibid. 295). „нь славити се и нераздельней и животворещеи троици, отьцоу и сыноу и светомоу доухоу, всегда и шыви и. присно и гласа приликомь истребљења богумила]. „славити и пГти и поклангати се светомоу и велыгЬпьномоу имени твогемоу, отьцоу сыноу и светомоу доухоу и НЫНI3 и присьно и вьв-Ьки“ (Домен, I, 128) [крај молитве коју je Сава изговорио на празник Благовештења, у св. Гори]. „lако томоу подобашть вьсака слава и чьсть и покланганше отьцоу и сыноу и светомоу доухоу, и ныша и присно.“ (ibid) [крај Савине беседе одржане у Студеници после точења мира]. „емоуже и подобаеть вьсака слава, хвала же и величТе, чьсть и поклангаше коупно сь отьцемь и вьсесветыимь доухомь и ныша....“ [крај Теодосијеве биографијеј, „кириlе гелеисон“ или „кирь гелеисо,,, узвикнули су прво светогорски калуфери, за време чуда с миром (Домен. I, 86), а други пут су то исто узвикнули присутни у Студеници, такофе за време точења мира (ibid. 288). У вези с овим били би и епитети, које биографи употребљавају за поједина лица на пр. Сава се назива: „монахь“ „преподобьнии“, „отьць“, „светыи“, „богоразумьныи“, „пр-Ьосвештеиыи,“ „сьнастольниьь“ „кирь“ и др. Богородица се на једном месту овако карактерише, пресветаш богородица ширьшии землш и прострашћишша небесь,“ (Домен. 11, 138).

Вл. Влаховић.

159

Литургички материјал у старим српским биографијама XIII века