Bogoslovlje

Мардарија сведочи исто. 1 У синђелији се вели: „И тогда прииде проигуманъ Мардарl'е с соборнымъ писашемъ от святые Горы АОонской монастыря Хилендаря“. 3 Ово саборно писмо, које се помиње у синђелији, било je потребно као дока з, да хилендарско братство пристаје, да се Мардарије посвети за епископа. А, можда je, Хилендару био потребан епископ због доста честих одлажења Хилендараца у Русију за милостињу по даровним. граматама, при чему je свакако и свештенички чин молиоца играо важну улогу. И избор и посвећење Мардаријево извршено je саборно, jep се у синђелији, коју му je дао Пајсије вели, да су у избору и посвећењу учествовали и захумски владика хаџи Симеон, нонобрдски Силвестер, хвостански (у тексту Оосталскш = хво•стански) Виктор, скопско-нагорички („нагорычный“) Михаило и полошки Никанор и, као и горе, много калуђера и властеле и клирос свете велике цркве. А све ово, како вели сам Пајсије „с нашимъ вопрошеншемъ... судомъ божественнымъ и искуигЬшемъ церковнимъ“. На исти начин изабран je, после смрти епископа вретанскота Гаврила, и 2 априла 1647 год. хиротенисан за епископа вретанскога и ровишкога, хоповски монах Михаило. Поред Пајсија изборни су сабор сачигьавали митрополит новобрдски ]ефтимије, епископ врањански Јосиф, „епископъ волотронскlй киръ Викторъ“, бањски егзарх Филип и „Ларюнъ бискупскш“. 3 И овде, као и горе, у избору су учествовали „не мало иноковъ и властель“ и клирос свете и велике цркве. Сам Пајсије вели, да га je рукоположио уз асистенцију поменутих архијереја: по духу жъ святому братъ и сослужительника нашего смирешя съ вышереченными архиерГи рукоположихъ его“. 4 И тако, у ово мучно и тешко време у коме je дух нашег народа, гоњен великим и злим историским удесима, почео да клоне, није било бесплодно и бескрвно, као што га многи приказују. Било je, још увек, отсјаја великих из темељца народног. Joui се надало и стварало за будућност.

' Ст. Димитријевић, Грађа за српску исторнју из руских архива и библиотека (Споменик С. К. A. LUI, стр. 120.

2 ibid. 3 ibid. c. 202. 4 ibid.

265

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски