Bogoslovlje
IV
Пајсије je нароито помињат као последњи црквени биограф, последњи писац у низу наших старих агиобиографа. По томе je он помињан и у нашим старим историјамм књижевностима. Пајсије je написао Живот Цара Уроша и Службу Цару Урошу. 1. Живот Цара Уроша. О мотивима Пајсијеве |оьежевне делатности наши историчари не говоре ниша. Речено jeна једном месту, да je Пајсије хтео, да целим својим, а нарочито књижевним радом, утпостави везу између старе српске културе и његовог мучног и трудног доба. То донекле, може бити тачно, јер би се слаглао и са оним што сам Пајсије, мало библијским тоном, наводи у почетку житија, који се почетак налази и у једном запису. 1 И Ил. Руварац je слично мислио.. „Шта je патријарха Пајсија, сувременика босанског бискупа Томка Мрњавића побудило да службу св. Урошу састави и житије ово спише, о томе нам сам он казује у Житију где и изворе наводи.“ 2 П. Срећковић вели, да je Пајсије написао Житије „на понуду и предлог духовног збора пећске патријаршије“. 8 CâM Пајсије, y уводу Житија вели, да je циљ његова писања „...да не забвешю предами елико постигнута могохомь бож!'ею помощш и светаго“.* Оригиналног рукописа овога дела немамо. 5 Руварчево издање у Гласнику преписано je са великореметског рукописа. од године 1642, дакле исте године када je писано. Допуњено je касније из другог јазачког преписа од године 1748, када je по-
τ Љ. Стојановић, Записи, 11, с. 424, бр. 4310; Гласник Срп. Уч. Др. XXII, с. 211. 2 О овоме Томку Мрњавићу, који je написао на латинском језикуЖивот Св. Саве (Vita S. Sabae), издан у Риму 1630 год., и који je своје порекло доводио од НемањиНа, као и о његовом раду на ширењу католицизма писали су: Н Милаш, Православна Далмација, с. 282 —285; Армии Павић, (Рад Југословенске академије, XXXIII, с. 58—117; Иван Кукуљееић (Архив, књ. IX, с. 242—247); Фердо Шишић (Вјесник Средњошколских професора) и Др. К. Хорват (Гласник Земаљског музеја за Босну и Херн.,, јули —септембар, 1909, с. 350-354.
3 Гласник С. У. Д. LXIV, с. 292-293. 4 Гласник С. У. Д. XXII, с. 213. 5 Гласник С. У. Д., LXIV, с. 292-293;
266
Богословље