Bogoslovlje

и „Чпаню и Мнегкь“ 1 и Дубровник. Даје кратку белешку о Душановој смрти: умро 24 децембра после 24 године владе. 3 Тек сада прелази на цара Уроша. О његовом рођењу и раном детињству не говори ништа. И, можда ради везе прича одмах како Душан оставља свога „малодоумнаго“ сина, који je још „юнь вьзрастомь“, а државни скиптар предаје Вукашину и заклетвом га обавезује на верност младоме Урошу („не насилыти сина его“), док овај не одрасте и буде способан, да прими државни скиптар у своје руке. Писан завршава овај договор између Душана и Вукашина болнвм криком роба, који дубоко интимно осећа трагедију историског удеса своје нације, ко ja je изненадном смрћу Душановом бачена у вртлог међусобног сатирања и пропасти. И подвлачи тоном пуним патоса несрећу, коју je значила Душанова смрт за ььегов народ и царевину. У неколико сажетих лирских редака, као у каквој по:хвалној песми, подвлачи се општи значај Душанов и његово, дубоко хришћанско, старање о бедним и несрећним: „... и благочьстивш царь Стефан wp-Ьшаетсе сего сßетнаго света. Увы србскои семли тогда и плачю непрестаномй и жалость и тоуга и рыдашю неоугЬшимоу. Ö велика надеждо и заступнице срьбскои: w сиримь оутТшителю, алчющимь питателю, вь бран-Ьхъ победителю, оувы намъ срьбска велика похвале; плачите горы и лоужна места вса и вса окрстна страна дьньсь разлоучаемь се и ктомß его видети не имам“. 3 Сада прелази на однос између Вукашина и Уроша. Каже да je Вукашин „мнопим летом“ управљао, а Уроша растао и развијао се, да „толикъ бе въ разуме шко дивити се всемъ“. 4 Даље, у складу библиског мотива о Ровоаму, наставља да ce je Урош држаэ савета млађих, а одбацивао савете старијих. Када je одрастао затражио je престо. Вукашин није дао. Изродио се сукоб. Писан вели, да „искони добра ненавидеи дlаволь вьздвиже рать“ међу Вукашином и Урошем. Створиле су се две партије: старији и млађи, Вукашинове и Урошеве прпсталице. Спор се није могао решити. Сазван je државни сабор у Призрену, у

1 По Руварчево; примедби ово су острва близу Дубровника: Шипањ, тал. Guippe и Млет, ср. ibid с. 216, бел. под 1.

a ibid с. 216. 3 ibid, с. 217; 1 ibid, с. 218.

268

Богословље