Bogoslovlje

новљен препис. 1 Житије Цара Уроша није издано онако како je било у рукописима. Ил. Руварац вели: „Преписујући житије ово изоставио сам познате нам летописне белешке, које са животом цара Уроша у никаквој свези не стоје, а иначе сам по могућству веран био. 2 Руварац je избацио т. зв. Пајсијев Родослов, који je штампан у 150-oj књизи Летописа Матице Српске ст. 77, а 1927 године издао га je Љ. Стојановић у збирци „Стари Српски Родослови и Летописи." Пун наслов Пајсијева дела „Живот Цара Уроша“ гласи: „Житхе и жизнь и повесть вь кратцЪ благочьстиваго и превисокаго и приснопоминаемаго и храбраго цара Стефана и сина его Уроша младога цара, и w житш его, и како и коею сьмртьтпо прайде сего свТта суЬтнаго, и колико пожить и вь кое врТме и где сконча“. 8 То je уједно, и главна тема целога дела. Одмах затим, после краћег и по тону библиског увода, са снебивањем и скромношћу, које су својствене човеку, који себе назива многогрешним и недостојним, прелази на детаљнију разраду своје теме. И увек се, некако светачки благо, извињава што се подухватио посла, за који му недостаје снаге. Али није могао вели, одолети и одупрети се категоричном захтеву младога цара, који му се јављао у сну и захтевао, да му напише житије („и мко некогда Iави ми се вь сань и единою и дващи: почто ме, рече, забвешю предаете“). 4 После напомене о пореклу Срба, које порекло изводи од Ликинија и Констанције сестре цара Константина Великог, 5 прелази на причање о пару Душану. Говори о Душановој побени на Велбужду и о његовом освајању Византије и вели, да je Душан освојио „и сами царствующи градь и вь нгемь почьсти и дары ирlемъ и радость и оучрГждеше с веселеем“. 6 Затим говори о Душановима освајањима у Јадранском Приморју и каже, да је освојио градове

I Cp. ibid, и код И Руварца (Гл. С. У. Д. XXII, с. 216). з ibid, с, 213. 3 ibid. с. 213. 4 ibid. с. 214—215. 5 Љ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, Београд, 1927 с. 1-39. 6 Глас. С. У. Д., XXII, с. 216.

267

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски