Bogoslovlje

μ,έχρις ού έστιχολόγουν δλον τον άμωμον т. ј. толико je дуго ударао у клепало, док није изговорио 118 псалам). Клепало je играло значајну улогу у унутрашњем манастирском животу. Није ни најмање чудновато што je клепало с обзиром на свој значај давало повода за стихотворења и алегоричка тумачења. Од песама ове врете најлепша je песма св. Теодора Студита εις άφυπνιότάς. 1 / Према опису у овој песми св. Теодор Студит имао je пред очима поступав, који je био комбинован из поступка описаног код Паладија и данас уобичајеног, код Касијана већ приказаног поступка: најпре се даје клепалом знак за све монахе, а после овог знака άφυπνισταί одлазе до еваке ћелије и сваког скровитог кутка, да посебно сазову на молитву и оне монахе који можда нису нули заједнички позив. Вероватно се једноставни поступав клепала није показао као ефикасан у ман. Студиону, који je био врло великих димензија и обухватао већи број удаљених ћелија и радионица, где ce није могао чути глас клепала, Овај комбиновани систем био je изнимаки примешивав je само у манастирима који су по комплексу зградэ и обиму привредног рада били слични манастиру Студиону. Једноставни поступай био je у X веку у правей у ман. св. Павла на брду Латросу, као што показује једно место у vita s. Pauli iunioris (ed. Delehaye, Anal. 8011. 11 [lß9B] 98; προότάττει δέ προ της ώρας τό των μοναχών άθροίσιμον κρουσθήναι ξύλον. Клепало je поникло из стварних потреба унутрашњег манастирског живота и његов постанак стоји несумњиво у тесној вези са развитком богослужбеног поретка у манастирима. Клепало je имало и има еврху да позива монахе на богослужбене и молитвене скупове. Ова еврха јасно je и одређено изражена у Theodori encomion in s. Theodosium (ed. Usener p. 86/7: κρούειν -τό ξύλον έκέλυε τω την. πνευματικήν τούτην έπιτετραρ.μένω λειτουργίαν τοΰ δέ τάχιον χεναμένου έκπλήττεται μεν έπΐ τή τής ώρας άωρία ή ύπ' αυτόν θεόπευστος ποίμνη, έν τί] του θεού δέ όμως όυνσθρόιϊ,ετσι έκκληόία καί τάς εφ πρέπουσας πνευματικώς χορεύει δοξολογίας) и у vita s. Pauli iunioris (ed. Delehaye Anal. 8011. 11 p. 28: μέχρις δτου καί τό ξύλον όήμσίνει τήν τών μοναχών άθροισιν. Према евреи добио je и инструмент

' Migne, P. gr. 89, 1785., Cp. A. П. ДоброклонскШ, Преп. ©еодоръ, испов-Ьдникъ и игуменъ студШскЈИ. Одесса 1913, стр. 556.

305

Богословље

Било и клепало у египетским и палестинским манастирима старе цркве