Bogoslovlje

одговарајуће атрибуте: έξρηνιαστικόν уз Οφύρίον код Пададија и άθροίσιμον уз ϊ,βλον у vita s. Pauli iunioris. Из сачуваних података не види се, да ли су ударања клепала била диференцирана према врсти богослужења, на које je позивано, и да ли. се у клепало ударало и за вреде трајања богослужења приликом важнијих богослужбених момената. Клепање није вршио, како то мисли Usener 1 , канонарх,, него нарочити монах дотичног манастира, коме je била поверена ова специјална функција, као што се може јасно видети из Theodori encomion in s. Theodosium (ed. Usener p, 86: св. Теодосије κρούειν τό ϊ,ύλον έκέλευε τω την πνειματικήν τσύτηχ έπιτετραμμένω λειτουργίαν) и из епиграма св. Теодора Студита који je упућен нарочитим манастирским функционарима άφυπνισταί. Извори не садрже никакве вести о томе, да je монах, који je имао функцију клепања, пре почетка клепања тражио за овај акт дозволу и благослов било од манастирског настојатеља било од канонарха. 5 Напротив из два места, 3 који изрично говоре о том, да je настојатељ манастира дао налог за клепање: на молитвенн састанак изван типиком одређеног круга богослужења може се закључити, да je за ову дужност одрефени монах из своје инициативе и по дужности, без икаква претходног налога отпочињао редовна клепања у часове прописане манастирским уставом. Гледе терминилогије ваља истаћи да je најстарији познатв грчки назив за горњи инструмент σφύριον (Palladii Hist. Laus.),, што значи чекић. Међутим овај назив није могао да се одржи него je убрзо био, свакако у вези са променом поступка, потиснут од термина ξύλον, који je био опште примљен (ср. Theodori encomion in s. Theodosium, Cyrilli Skythop. vita s. Cyriaci, епиграм св. Теодора Студита и vita s. Pauli iunioris). Термин je неки пут ближе определен : τό ϊ,ύλον του κρούσματος (Cyrilli Skythop vita s. Cyriaci) и άθροίσιμον £ύλον (vita s. Pauli iunioris). За радњу клепања имамо изразе: κρούειν без објекта и с објектом (κρούειν τώ έξυπνιαστικω σφυράρ, κρούειν τό

1 Η, Usener, Der hi. Theodosios. Leipzig 1890 cip. 154.

2 У делокруг канонарха (κανονάρχης) спадало je старање о тачном одржавашу богослужења и о уредном долажењу монаха на иста. Cp. Usener op. dt. стр. 154.

3 Theodori encomion in s. Theodosium ed. Usener p. 86 и vita s. Fault iunioris ed. Delehaye Anal. Boli. 11 p. 98.

306

Богословље