Bogoslovlje

совјетско-руских етнолога. Међу овима се истину (и то међу Јеврејима) Владимир Г. Богораз-Тан и Ј. Штернберг. Штернберг je шта више у нарочиту заслугу урачунао рускоме етнологу Д. Н. Анучину (f 1923 г.), што је овај још крајем прошлога века био одбацио онда владајућу (Морган-Енгелсову) теорију првобитног промискуитета. Затим г. писац у трећем делу своје расправе прелази на критику еволуционистичко-марксистичке теорије о развоју породице. Он претходно констатује ове чињенице: 1) Морганова теорија ce појавила y доба, када je етнологија тек била у првом добу младости своје („у доба „пубертета“ етнологије“); 2) када je етнологија, иако иначе историјска наука, била под притиском и вођством „принципа природо-знанствене методе“ („да исти узроци под истим увјетима мора да произведу увијек исте учинке“) не водећи рачуна о „главном хисторијском фактору, што га зовемо слободном и етичком вољом човјека, и који се фактор не даде оковати физичким или нужним законилга“; и 3) када су (у доба превласти екстремног еволуционизма) „они народи, који су по суду свих етнолога најстарији од свих познатих народа, били најслабије истражени“. Промотривши опет Морган-Енгелсову теорију, г. писац утврђује, да „од шест степеница развојне лествице (колико их свега ова теорија даје) пуне четири, т.ј. пуне двије трећине висе на апр иорној претпоставци“, т.ј. ни једног директног историјског сведочанства нема, који би засведочио ову априориу претпоставку засновану на биолошком принципу (одакле je овај просто пресађен и у етнологију) неограниченог и нужног еволуционизма. Не само за прва три него и за четврти степен развоја породице (први степен варварства) Морган се искључиво испомагао закључцима, који излазе (не од историјских факата, вей) из појмова: „класификаторни систем“, „рудименти“. Класификаторни систем je само једна радна метода извесне чињенице, које Морган наводи, не могу се назвати рудиментима промискуитета све док се ранијим историјским фактима и поузданим критеријама као такви т.ј. као рудименти не утврде; а то Морган није могао и није утврдио, него ће пре бити да се дотичне чињенице имају сматрати као дегенераци ј а индивидуалног брака, што г. писац касннје и утврђује. Новија открића многобројних чињеница сведоче, да, што се тиче особито душе човекове, човек je увек био човек, ма-

378

Богословље