Bogoslovlje

кар какве варијације телесног облика имао, да je човек и у најстаријој познатој нам његовој прошлости показивао „већ потпуне и развијене душевне способности тако, да производи све главке елементе такођер и душевне културе, нарочито организовану заједницу, језик и религију“. То показује и најновије откриће т. зв. Кинеског прачовека (из доба почетка дилувијума или леденог доба); Он je имао „потпуно развијене душевне способнвсти. Познавао je найме употребу ватре те израђивао веома бројно и различите оруђе и оружје из камена, кости и рога; шта више, из налаза његових костију даде се великом веројатношћу закључити, да je он имао такођер неке етичко-социјалне обичаје, који нападно сјећају на данашње Пигмејце Андаманце и на југоисточне Аустралце“. Интересантна су разлагања г. писца против Морган-Енгелсове теорије на основу научних лингвистичких истраживања. Скоро у свима језицима корени за речи „отац“ и „мати“ (па, ап, та, ат и њихове редупликације: nana, аппа, тата, атта; ма, ам, на, ан и њихове редупликације: мама, амма, нана, анна) су свуда иста, и из прадоба човечанства, из „доба заједничког средишта свих народа у опште“. Иако су корени ових речи поникли из дечјег тепања, речи су се још у прадавнини биле стабилизирале и специјализирале за два лица, извесне речи за мушко а извесне за женско, и то само за лица која су најближа детету за оца и матер. Ова лингвистичка чињеница директно негира теорију о приоритету матријархата над патријархатом, негира теорију о браку по групама и уопште теорију о тобожњем првобитном полном промискуитету, по којој je у прапрошлости човечанства само мати била позната а не и отац, и по којој je моногамијска породица најкаснијег порекла, као појава вишег културног развоја. На основу ових лингвистичких чињеница и психолошких расматрања дошао je и знаменити психолог Вилхелм Вунт до закључка, „да je дечје чувствено тепање могло постати стабилним речима и именима не у хорди него једино у сталном кругу мале неколицине лица, која су найме често и много тетошила дијете и од драгости опетовала његово тепање“. Што се тиче „рудимената“ првобитног (неограниченог) сексуалног промискуитета, које наводи Морган-Енгелсова теорија, г. писац прво доказује да су та тврђења заснована je-

379

Оцене и прикази