Bogoslovlje
О томе како је могућно јединство и узајамно утицање телесног и душевног живота у човеку и на који начин то бива, не зна се и не може се знати. Кад год г. Максимовић нешто не може да објасни са становиштва своје теорије о животворној енергији и њеној акцији или кад види да чињенице иду противу његових претпоставака и теорија, orf ипак не жели и неће да мења теорију, већ ће пре променити или дисквалификовати чињенице, или he прибећи одговору: не знамо и не можемо знати. 5. Проблем слободе воље као централни проблем философске етике г. Максимовић решава добро и тачније него што га је решавзо у својим „Основним етичким проблемима". Противник је како апсолутног детерминизма тако и апсолутног индетерминизма (49—54). У свима случајевима кад је дејство воље узроковано перципираним садржајем свести, воља је детерминована узроцима, потчињена закону узрочности, зависна од њега и није слободна, и онда човек има осећање те њене неслободе. Међутим, воља је стварно слободна у свима оним својим радњама које взвиру из оних садржаја свести за чије појављивање у свести није потребан никакав узрок или импулс који би долазио изван саме свести, који се за разлику од перципираних могу назвати автономним садржајима свести. У свима тим случајевима воља дејствује сама од себе, из себе и јавља се као causa prirna, као први узрок ничим неузрокован. Узроцн (перцчпиранн садржаји свести) детерминују вољу нужно, неизбежно н неодољиво, а побуде или мотиви побуђују вољу на дејство као њени рођени производи, у име сродности њихове са самом вољом. „Утицају узрока воља се нужно покорава као страној за себе сили, на утицај мотива она пристаје налазећи извор њихове силе у себи самој“ (55). Г. Максимовић се придржава тога да је главни фактор душевне активности, психичког бивања воља и особине свести (самобигност, самосталност, слобода, самопроцењивање) вољи, такорећи, своди свест на вољу (он је волунтарист). Примарном својам акцијом воља је моторна, динамичка и инсталаторна функција свести, а секЈшдарном својом акцијом она је интервентивна и (функција свести.
96
Богословље