Bogoslovlje

6. Слобода воље дана је човеку при рођењу само потенцијално, као једна диспозиција која се временом, са развићем самога човека, његове свести и воље може развити до •своје пуноће и снаге. Чиниоци који ограничавају вољу су: простор и време, разни нагони или инстинкти, тер-пераменти и таленти, затим разни афекти, пожуде, страсти, пороци. Ослобођење воље етичка слобода је могућна, само се мора извојевати, стећи силним и стрпељивим и дутотрај-ним напорима људске воље, а за извојевану и стечену слободу тражи се увек и изнова и неуморно напрезање воље да би се могла сачувати. У II глави (79 150) писац расправља о основним ■етичким проблемима: специфичне особине морала, субјективни и објективни елементи морала, предмет моралне активности, извор и генеза морала, мотиви моралне активности, крајни циљ морала и духовна слобода као крајн-и циљ морала. Философија и морал су две позитивне делатности, две истина различите способности (ума и воље) али једне и исте јединствене свести личности човекове, зато филскхжфока схватања света, живота и човека код једнога философа врше, понекад и врло пресудан, утицај на његова морална схватања и мерила. Ово је исто било и код г. Максимовића. Ово треба имати на уму при оцени правилности постављања етичких проблема и тачности овде датих решења тих проблема. Само се вољна активност цени као етичка, а оне друге две (интелектуална и осећајна) само уколико се може у њима констатовати утицај воље на њих; радња ~чисто“ интелектуална и осећајна не цени се као етичка. Извор морала је у вољи и искуству, и то је психички извор и иманентно развиће морала. Трансцендентни извор т. ј. праизвор морала је у Богу. Но и ово измирење автономистичког схватања са хришћанским учењем о моралу је само вербално, јер је Бог схваћен пантеистички а не хришћански. Писац „Венца живота“ је чак крајни автономист, јер за њега је хетерономија: и Кантово учење о извору морала у разуму и тврдња емпиризма о извору морала само у друштву. Воља даје и морални закон сама себи (472 —473), она је законодавац a

97

Оцене и прикази

Богословље