Bogoslovlje

разум је само формулатор и кодификатор моралнога закона. Крајњи иманентни циљ морала је духовна слобода (123 —150), пошто је прокритиковао и довољно показао неоснованост и неиздржљивост етичког субјективизма (хедонизам евдемонизам) као и етичког објективизма (перфекционизаМј еволуционизам, натурализам, утилитаризам) у питању о крајњем циљу морала (107- —122). У Ш глави (151 230) говори о основним етичким појмовима: савест, морални суд, врлина и порок, праведност и грех, личност, карактер, част, морални закон, хетерономија и автономија, морални закон и јуридички закон (морал и право), примене јуридичких схватања на морал. Овде морамо напо!менути да је по г. Максимовићу савест способност воље за самопроцењивање своје активности развијена и усавршена до одређене сталности и непроменљиве доследности (154). Разугч и осећање имају само споредну улогу код савести (156 —159). Код моралног суда не помиње се суд Божјч, јер би ту судија био неко који је трансцендентан а не иманентан вољи. О моралном закону и схеми по кој-ој тече постанак сваке етичке норме говори на стр. 156—159, 184 —185 и 467 —471 односно 472—475. Воља (савест) автономно поставља норме за појединачне своје акције, али оне немају неку одређену и гогову форму. Ову оне добивају акцијом човечјег разз г ма и ума (473). И тако разум и ум, анализом и синтезом свих могућих етичких норама, изражених у форми етичких судова са одређеном, свагда конкретно-емпириском садржином, формулише и кодификује морални закон, чије елементе тј. појединачне норме, поставља не он сам, него воља човечја (474 —475). Адиафора нема, немогућна су сувишна добра дела (opera superrogativa). Савети су восебне или нарочите норме постављене за посебне људе с обзиром на посебне и нарочите околности у којима се те личности налазе и с обзиром на њихово морално стање у коме се налазе, те су за њих у истој таквој мери обавезне као и опште, генералне нор-ме (опште генералне заповести моралнога закона) и те личности треба да их извршују. Али тиме не чине никакво сувишно добро дело.

98

Богословље