Bogoslovlje

слободна оинтеза, синтеза самобитних и специфично различитих један од другога облика живота човечјега 11 (287). У V глави (293 лигиском проблему и његовом значају за морал, излажући како су овај проблем реш-шги: идолопоклонство, религије кинеског, индиског, персиског, грчког и јеврејског народа. Централни религиски проблем састоји се у томе: какав став треба човек да заузме према Богу? Пријатељски или непријатељски, потврдан или одречан? Или конкретније питање: какав став човек треба да заузме према свету уколико је он по своме постанку, опстанку и стварној организацији дело Божје; какав став према животу уопште уколико је потекао од Бога, какав став према човеку уколико је створ Божји? Г. Максимоваћ на свој начин објашњава први грех човека (стр. 300 —301) >и нимало се не слаже са оним што је у Св. писму речено о томе. Он каже; Човек (по својој природи) тежи за апсолутном слободом, апсолутним блаженствам, апсолутном и-стином, безграничним и бескрајним 'Савршенством, вечним животом. Како су све то атрибути божанскога живота који он хоће да присвоји себи, учини их својима у границама свога ограниченога, пролазнога и смртнога, али пореклам божанскога живота, то све ове његове тежње за апсолутним могу се свести на тежњу, да он, човек, постане као Бог, раван Богу, дакле ■—• Бог. И тој њег-овој тежњи стаје на пут воља Божја тиме, што је створила такав свет у коме све негативне стране живота (бол, страдање, зло, смрт) не само онемогућују осгварење његове тежње да буде раван Богу, него у крајњој линији уништавају и овај релативни, прелазни и смртни живот (300). Бог по Св. писму није створио свет са негативним странама живота нити је хтео да помоћу њих човеку да постигне оно чему он по својој природи тежи, јер човеков живот је постао.пролазним и смртиим тек после његовог првородног греха, а негативне стране живота; бол, страдање, зло, смрт настале су као последица греха човековог, а нису биле узрок греху тиме што су му ометале, по вбљи Божјој, да ггостане оно чему је он по својој од Бога створеној природи тежио. О тачности погледа и г. Максимовића о томе како су и у колико су решиле централни релнгиски проблеЈМ

100

Богословље