Bogoslovlje

Вобермин. Мисао (појам) откривења је, пре свега, израз захтева истинитости религиозног искуства, његовог захтева да буде последња и највиша истина. 1 Религија потиче из земаљских утисака који на себи имају нешто неземаљско и свест о Богу заснован је на таквим утисцима, на откривењима. 2 Религија је или творевина човекове свести или свест о Богу која претпоставља откривење. Охкривење је управо неземаљски утисак који потиче из земаљских појава или доживљаја. 3 Као што смо видели, на првом месту код мистика говори се о изненадним озарењима и визијама у којима се доживљује присуство Божје. По некима то су само илузије и халуцинације. Други пак веле да се Божанско откривење не може ни искусити (доживети) ни разумети већ управо само веровати. 4 To је тврђење које може битк оправдано са чисто филозофског становишта. Међутим, емпиријска психологија религије има да утврди, како вели Фребес, докле је, према садашњем стању науке, могућно природно објашњење и она треба да претпоставља природно објашњење, докле је могућно. 5 У сваком случају основно је религијско уверење да се Бог, иако неприступачан „природном“ сазнању разума, може сазнати преко натприродног откривења. Трансцендентни свет (надсвет), који је предмет религије, могу поједини или чак и сви људи духовно схватити преко нарочитих душевних доживљаја. To су доживљаји откривења које већина психолога религије сматра само као појачања и нарочите случајеве нормалних функција, а не као неку сасвим нову душевну функцију. Али већина доживљаја откривења сматра се као изузетно људско откривење (тј. као доживљаји нарочито позваних, ретких индивидуа), за разлику од такозваног опште-људског откривења, вели Милер Фрајенфелс. 6 Као посредници за доживљаје откривења могу, по њему, служити сви чулни органи, чак и нижа чула, као додвр, укус и мирис (тако да су напр. поједини мистиди говорили

1 Q. Wobbermin, System. Theol. п. religionspsychol. Meth. I, p, 389 и д.

2 H. Scholz, Religionsphiios., p. 142, 147.

3 Ibidem, b. 43, 114.

* H. Leisegang, Religionsphilosophie der Gegenwart 1930, p. 49.

5 J. Probes, Lehrb d. exp. Psychol. 11, p. 453.

6 R. Muller - Freienfels, Psychol, d. Relig I, p. 24 и д.

Психологија религије