Bogoslovlje

o „небеском мирису“ и сл.). Али далеко чешћа су откривења преко виших чула, ока и уха, а најчешће истовремено преко више чула. 1 У вези с мистицизмом неки ту говоре о стању највишег узбуђења које граничи с абнормалним чулним појавама. Према томе доживљаји откривења тумаче се као илузије, тј. као погрешно тумачење стварних чулних утисака (те религиозно узбуђени људи напр. у бури чују божанске гласове) или као халуцинације где се и без стварних спољашњих повода у „уображењу" (напр. услед неодређених утисака кеке далеке музике или светлости и др.) чује надземаљска музика и сл. Сам садржај откривења је, тврди се, најчешће сасвим неодређен. А говори се, наравно, и о откривењима преко фантазије и преко екстазе, као и о сновима откривења. 2 У вези с откривењима преко мишљења помињу се и различни начини тумачења религиозних (светих) списа, да би се откриле тајне скривене у њима, као напр. онај јеврејски систем тумачења (из средњег века) који је познат под именом кабале и претставља један мистичко-мађички поглед на свет. 3 По том систему тумачења свака реч у светим списима има тројако значење: буквално, морално и мистичко. 4 Говори се и о откривењима преко моторних процеса, као што је аутоматски, тако звани инспирисани говор или аутоматско, „инспирисано“ писање. У случају таквих аутоматизама нормално Ја се заборавља и привидно губи или „удваја" те се чини да поред нормалног Ја или у њему постоји и једна друга, страна личност. 5 Неки психолози религије своде скоро све доживљаје присутности Божје на такве, више или мање ненормалне појаве. A то се доводи у везу и са психологијом оних који се осећају обузети духовима (обично злим) и са психологијом спнритистичких медија. О инспирацији, као што знамо, говоре и песници који такође често имају утисак да су стварали вођени једном вишом силом. Као што је већ речено, свако изненадно сазнање на

1 Ibidem 1, р. 26 и д.

2 Ibidem, о. с. 1, р. 29 и д., 49, 53; К. Beth, Religion und Magie, 1927, p. 42.

3 Handbuch des deutschen Aberglaubens IV, 1931/32, c. 900 (A. Jakoby)

* R. Muller - Freienfels, o. c. I, p. 36.

s Ibidem, p. 38 и д.; Б. Лоренц, Психологија, c. 337.

70

Богословље