Bogoslovlje

пољу уметности или науке може се чинити као откривење. Али суштину откривења ту не чини скривеност, а откривење у правом смислу је откривење оног што се принципијелно не да открити. 1 Као што смо видели, на супрот физичким чудима и место о њима говори се и о духовним чудима. Примарна област чуда, у хришћанском смислу, је област душевно-духовног живота, вели Вобермин. 2 У том смислу говори се и о моралним чудима, о унутрашњем доживљавању Христа и његовом чудотворном дејству. У новије време се чешће дешавало да су у религиозном узбуђењу понеки били уверени да се у њима Христос на ново оваплотио (утеловио), тако да су се на њиховом телу јављали чак и стигмати, тј. белеге Христових рана. To се психолошки објашњава способношћу уживљавања и тврди се да су тако „стигматизоване" у новије доба нарочито жене хистеричног карактера. 3 Многи од таквих, сигматизованих задавали су сами себи ране, не свесно већ у религиозном заносу за време екстазе. 4 Као екстремни случај таквих стања религиозиих заноса сматрају неки екстазу која је, веле, психолошка подлога мистике. 5 Многи (као Русо, Гете и др.) налазе откривење у осећањима те се отуд с Русом може говорити и о емоционалном опште-људском откривењу. А поред емоционалног и интелектуалног неки разликују и „активистичко* откривење по коме се, веле, Бог открива само у делању. 6 Ирелнгиозни људи, као Шопенхауер, не признају никакво друго откривење осим „мисли мудраца 11 . 7 Али ипо Масарику, по коме Бог није само идеја и фикција већ „стварност права и жива“, мисао о Богу „не оснива се на објављењу" (откривењу) већ на дубокој унутрашњој извесности. 8 Најзад, ито је једно од поменутих различних схватања откривења. Међутим, откривење

1 Relig. in Gesch. u. Gegenw. IV, c. 655 (v, d. LeeuwJ.

2 G. Wobbermin, System. Theol. 111, p. 387.

5 R. Mulier—Freienfels, o, c. 1, p. 48 и д.

*■ K. Beth, Religion u. Magie, p. 188.

5 R. Muller—Freienfels, o. c. I, p. 49 и д.

6 Ibidem, p. 56 и д.

7 Ph, Medith, Latheorie de I’intelligence ches Schopenhauer 1923, p. 93; A. Шопе.нхауер, O религији 1922 (прев. M. Вујаклија) р. 88.

8 A. Bazala, Masaryk mislilac, Ljetopis Jugosl. Akademije, sv. 46, 1932/3, s. 230.

Психологија религије