Bogoslovlje

равнодушности, између верника и неверника. Као што смо већ помињали, док су у неким племенима поједини стари људи плакали од побожности, при религиозним свечаностима, други су били равнодушни, Отуда се може тврдити да је ■супротност између веровања и неверовања стара колико и ■сама религија. 1 Неки су чак правили разлику између једне примарне pace, „обдарене за религију 0 , и једне секундарне pace, „затворене за религиозни свет.“ 2 Психологија скептицизма, психолошка анализа религиозне сумње је врло тешка и тек у зачетку, као и психологија кајања. Најзад, то су проблеми које психологија религије неће никад ни моћи потпуно решити. Мотиви неверовања могу бити тако разноврсни и тако скривени да их није свестан ни онај чији су. У осталом, и индивидуална анализа показује врло често да се у случајевима неверовања само свесно Ја повукло од елемената веровања, али ти 'Потиснути елементи (захтеви) религије дејствују и даље у несвесном или потсвесном душевном животу. 3 Зато је врло појмљиво да је у питању неверовања врло често посреди просто неспособност самоанализе. Тако је напр, један стари господин (близу 70 год.), с којим сам више пута имао прилике да разговарам о религији, ватрено критиковао цркву и свештенике и зато је за себе мислио и тврдио да је ирелигиозан. Али, наведен на дубље и доследније размишљање, признао је да верује у „нешто“ изнад човека и у неки смисао или промисао у историји иако је он то обично схватао само као неку мистериозну (али зато управо и божанствену) „природу.“ Врло многи су у ствари само против емпиријске цркве али не и против религије. 4 Зато кадкад чак и религиозни идеализам води привидном атеизму. Наиме, неки споре Бога из религије, из идеализма, вели Карер, јер они у ствари само одбацују изопачење идеје Бога и хтели би нешто чистије место тога, a то, на жалост, не налазе. Привидно по-

1 Tor Andrae, о. с., р. 63.

2 Н. Leisegaug, Religionsphilosophie der Gegenwart, p. 87.

3 E. Harnik, Die religiose Instanz in Unbewussten. Zeitschr. f. Religionspsychol., 7. Jahrg. p. 199.

4 Б. Лоренц, Религија y светлости савремене науке (,Богословље“ 1933), с. 19.

Богословље