Bogoslovlje

и зградг им се руши а не виде зашто. Сви основни етички појмови у склопу сваког етичког система бивају опредељени у стилу и духу самога система и извођени и разјашњавани у сагласности, како логичној тако и вербалној, са основниш претпоставкама система и у зависности од самога схватања морала (стр. 158 тиме што he се употребљавати појмови оба правца а лишавати те појмове онога што они имају да значе, њихове суштине и садржаја. Зато и страда све оно што је битно код. оба правца и зато је појмљиво што је ово треће, ни хладно ни топло, непријемљиво ни религиозном етичару ни етичару философу и противнику религиозне етике. Све ово важи и за „Венад живота“. Г. В. Максимовић у овој његовој књизи, позајмљује основне етичке појмове од хришћанске т. ј. религиозно-богословске етике која се заснива и почива на религији и религиозној философији, религнозној метафизици, али насупрот тога жели да не буде религиозни етичар, јер себе издваја од оних који су религиознога схватања кад вели да „заштитници религиозних схватања, у интересу саме религије, ваља да помогну настојања етичара (као што је г. Максимовић) својом толерандијом према њиховим мишљењима и вероваљем у њихове најбоље намере" (стр. 98). А ти. етичари, чија настојања треба заштитници религиозних схватања да потпомогну, мисле и тврде, да „Етика мора оснивати своје резултате на чињеницама даним у искуству остављајући метафизичке проблеме о овом предмету философији која разуме се може бити и религиозна т. ј. изграђена с обзиром на религиозна искуства религиознога човека“ (96). „За философију оелигије важна су метафизичко-трансцендентна схватања, за Етику довољна су психолошко-иманентна схватања, док она прва може Етика узимати у обзир у ми,нималној мери т. ј. само утолико уколико ниједна наука и ниједно истраживање истине није могућно без неких извесних метафизичких претпоставака. Јасно је да овакве метафизичке претпоставке не могу и не смеју послужити као образложење за тврђења једне науке, него имају значај помоћних средстава при размишљању, значај методичко-формалних. ослонаца при изградњи научних система, док сам систем не cmi почивати иа њима него на темељима састављеним од емпириско-психолошких чињеница“ (стр. 97). „Само ослобођењем.

89

Оцене и приказн